Poverenje Evropljana u Sjedinjene Američke Države kao bezbednosnog saveznika palo je na istorijski minimum, pokazuje novo istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose.
Prema anketi sprovedenoj u 15 evropskih zemalja, samo 11 odsto ispitanika danas smatra SAD saveznikom koji deli evropske interese i vrednosti. To je pad u odnosu na 16 odsto pre šest meseci i 22 odsto u novembru 2024. godine.
Većina Evropljana Ameriku više ne vidi kao pouzdanog saveznika, već pre kao „neophodnog partnera“. Oko četvrtine ispitanika SAD doživljava kao rivala ili čak protivnika.
Istraživanje pokazuje i da u većini zemalja preovladava uverenje da Vašington ne bi nužno priskočio u pomoć ako bi neka evropska država bila napadnuta. Zbog toga raste podrška ideji da Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Pad poverenja povezuje se sa politikom Donalda Trampa, neizvesnošću oko američkih bezbednosnih garancija, pretnjama smanjenjem vojnog prisustva u Evropi i sve većim uverenjem da Vašington svoje interese stavlja ispred tradicionalnog transatlantskog savezništva.
Anketa pokazuje da Evropljani sve više podržavaju veća ulaganja u odbranu, ali ne žele da se taj novac obezbedi smanjenjem socijalnih i javnih izdataka. Istovremeno raste podrška ideji da se zajedničkim evropskim zaduživanjem finansiraju bezbednosna ulaganja.
Veliki broj ispitanika podržava i smanjenje zavisnosti od američke vojne opreme, uz snažniji oslonac na evropsku proizvodnju naoružanja i bezbednosnih sistema.
Ipak, istraživanje ne pokazuje da Evropljani žele potpuni raskid sa NATO-om. Podrška zameni NATO-a isključivo evropskim odbrambenim sistemom ostaje ograničena, što ukazuje da javnost želi veću samostalnost Evrope, ali ne i potpuno napuštanje postojećeg savezništva.
Autori istraživanja ocenjuju da je ovo jedan od najozbiljnijih signala krize transatlantskog poverenja u poslednjim decenijama. Evropa, prema njihovoj oceni, sve više shvata da se ne može bezuslovno oslanjati na SAD i da mora da gradi sopstvenu bezbednosnu politiku.
