Пентагон је затражио чак 54 милијарде долара за развој ратовања заснованог на вештачкој интелигенцији, што представља један од највећих заокрета у модерној војној стратегији.
Ова средства намењена су развоју аутономних система, укључујући дронове и напредне платформе које могу деловати у ваздуху, на копну и мору без директне људске контроле.
Реч је о највећем појединачном улагању у аутономно ратовање у историји, што показује да се ратови будућности све више ослањају на машине и алгоритме уместо на класичне војне формације.
Према плановима, нови системи треба да омогуће брже доношење одлука, масовну употребу јефтиних дронова и већу ефикасност на бојишту, што значајно мења начин вођења ратова.
Истовремено, овакав развој изазива забринутост међу стручњацима, који упозоравају на ризике од неконтролисаног деловања аутономних система, као и на могућност нове глобалне трке у наоружању засноване на вештачкој интелигенцији.
Критичари истичу да оваква улагања могу додатно дестабилизовати свет, јер снижавају праг за улазак у сукобе и омогућавају бржу ескалацију без директног учешћа људи.
Цела стратегија указује да се глобални војни баланс убрзано мења, а да ће технологија играти кључну улогу у будућим конфликтима.
