Pentagon je zatražio čak 54 milijarde dolara za razvoj ratovanja zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, što predstavlja jedan od najvećih zaokreta u modernoj vojnoj strategiji.
Ova sredstva namenjena su razvoju autonomnih sistema, uključujući dronove i napredne platforme koje mogu delovati u vazduhu, na kopnu i moru bez direktne ljudske kontrole.
Reč je o najvećem pojedinačnom ulaganju u autonomno ratovanje u istoriji, što pokazuje da se ratovi budućnosti sve više oslanjaju na mašine i algoritme umesto na klasične vojne formacije.
Prema planovima, novi sistemi treba da omoguće brže donošenje odluka, masovnu upotrebu jeftinih dronova i veću efikasnost na bojištu, što značajno menja način vođenja ratova.
Istovremeno, ovakav razvoj izaziva zabrinutost među stručnjacima, koji upozoravaju na rizike od nekontrolisanog delovanja autonomnih sistema, kao i na mogućnost nove globalne trke u naoružanju zasnovane na veštačkoj inteligenciji.
Kritičari ističu da ovakva ulaganja mogu dodatno destabilizovati svet, jer snižavaju prag za ulazak u sukobe i omogućavaju bržu eskalaciju bez direktnog učešća ljudi.
Cela strategija ukazuje da se globalni vojni balans ubrzano menja, a da će tehnologija igrati ključnu ulogu u budućim konfliktima.
