Američki predsednik Donald Tramp vratio se iz Kine pred jednom od najtežih odluka u aktuelnoj krizi sa Iranom, dok su njegovi najbliži saradnici već pripremili vojne planove za mogući nastavak udara.
Tramp još nije doneo konačnu odluku o narednim koracima. Istovremeno, diplomate više zemalja pokušavaju da pronađu kompromis koji bi naterao Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz i omogućio Vašingtonu da predstavi vojnu kampanju kao uspeh.
Američki predsednik je, međutim, posle odlaska iz Pekinga ponovio da je najnoviji iranski mirovni predlog za njega neprihvatljiv. Poručio je da ga je pročitao i odbacio već na samom početku.
Tramp je potvrdio da je o Iranu razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, ali je naveo da od Pekinga nije tražio da vrši pritisak na Teheran. Kina je strateški partner Irana i u velikoj meri zavisi od energenata koji prolaze kroz Ormuski moreuz.
Pentagon, u međuvremenu, aktivno razrađuje mogućnost da se operacija „Epski gnev“, privremeno zaustavljena posle proglašenja primirja 7. aprila, ponovo pokrene u narednim danima.
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je pred Kongresom da postoji spreman plan za eskalaciju ukoliko bude neophodno. Istovremeno je naveo da postoje i planovi za povratak dela američkih snaga kući, što pokazuje da se u Vašingtonu i dalje razmatraju različiti scenariji.
Prema navodima neimenovanih zvaničnika sa Bliskog istoka, Sjedinjene Američke Države i Izrael sprovode najozbiljnije pripreme od početka primirja za mogući nastavak napada na Iran već naredne nedelje.
U slučaju nove vojne odluke, jedna opcija bili bi još snažniji vazdušni udari na iranske vojne i infrastrukturne ciljeve. Druga, mnogo rizičnija opcija, podrazumevala bi slanje specijalnih jedinica na teren radi pristupa nuklearnom materijalu koji se nalazi duboko pod zemljom.
Nekoliko stotina američkih specijalaca već je prebačeno na Bliski istok, a taj raspored je, prema navodima zvaničnika, trebalo da omogući Trampu i takvu vojnu opciju. U tom scenariju, meta bi mogao da bude visoko obogaćeni uranijum u nuklearnom postrojenju Isfahan.
Takva operacija nosila bi ogroman rizik, jer bi za nju bila potrebna podrška hiljada vojnika koji bi obezbeđivali teren. To bi američke snage moglo dovesti u direktan sukob sa iranskom vojskom.
Iran je već poručio da je spreman za povratak neprijateljstava. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf izjavio je da su oružane snage Irana spremne da odgovore na svaku agresiju i upozorio da bi protivnici mogli biti iznenađeni.
Američka vojska je tokom jednomesečne pauze u borbama ponovo naoružala ratne brodove i avione u regionu. U blizini Irana nalazi se više od 50.000 američkih vojnika, dva nosača aviona, više razarača i veliki broj borbenih letelica.
Ipak, američki vojni zvaničnici priznaju da bi nova operacija protiv Irana bila veoma težak poduhvat. Iako su raniji udari pogodili brojne iranske vojne ciljeve, obaveštajni podaci pokazuju da je Teheran u međuvremenu obnovio kontrolu nad većinom svojih raketnih položaja, lansera i podzemnih objekata.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Iran ponovo osposobio pristup većini raketnih položaja duž Ormuskog moreuza. To bi moglo da ugrozi američke ratne brodove i naftne tankere koji prolaze ovim strateški važnim plovnim putem.
Situacija oko Irana zato ulazi u novu opasnu fazu. Dok diplomatija pokušava da pronađe izlaz iz krize, Pentagon drži vojne opcije spremnim, a konačna odluka sada zavisi od Trampa.
