Амерички председник Доналд Трамп вратио се из Кине пред једном од најтежих одлука у актуелној кризи са Ираном, док су његови најближи сарадници већ припремили војне планове за могући наставак удара.
Трамп још није донео коначну одлуку о наредним корацима. Истовремено, дипломате више земаља покушавају да пронађу компромис који би натерао Иран да поново отвори Ормуски мореуз и омогућио Вашингтону да представи војну кампању као успех.
Амерички председник је, међутим, после одласка из Пекинга поновио да је најновији ирански мировни предлог за њега неприхватљив. Поручио је да га је прочитао и одбацио већ на самом почетку.
Трамп је потврдио да је о Ирану разговарао са кинеским председником Си Ђинпингом, али је навео да од Пекинга није тражио да врши притисак на Техеран. Кина је стратешки партнер Ирана и у великој мери зависи од енергената који пролазе кроз Ормуски мореуз.
Пентагон, у међувремену, активно разрађује могућност да се операција „Епски гнев“, привремено заустављена после проглашења примирја 7. априла, поново покрене у наредним данима.
Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је пред Конгресом да постоји спреман план за ескалацију уколико буде неопходно. Истовремено је навео да постоје и планови за повратак дела америчких снага кући, што показује да се у Вашингтону и даље разматрају различити сценарији.
Према наводима неименованих званичника са Блиског истока, Сједињене Америчке Државе и Израел спроводе најозбиљније припреме од почетка примирја за могући наставак напада на Иран већ наредне недеље.
У случају нове војне одлуке, једна опција били би још снажнији ваздушни удари на иранске војне и инфраструктурне циљеве. Друга, много ризичнија опција, подразумевала би слање специјалних јединица на терен ради приступа нуклеарном материјалу који се налази дубоко под земљом.
Неколико стотина америчких специјалаца већ је пребачено на Блиски исток, а тај распоред је, према наводима званичника, требало да омогући Трампу и такву војну опцију. У том сценарију, мета би могао да буде високо обогаћени уранијум у нуклеарном постројењу Исфахан.
Таква операција носила би огроман ризик, јер би за њу била потребна подршка хиљада војника који би обезбеђивали терен. То би америчке снаге могло довести у директан сукоб са иранском војском.
Иран је већ поручио да је спреман за повратак непријатељстава. Председник иранског парламента Мохамад Багер Галибаф изјавио је да су оружане снаге Ирана спремне да одговоре на сваку агресију и упозорио да би противници могли бити изненађени.
Америчка војска је током једномесечне паузе у борбама поново наоружала ратне бродове и авионе у региону. У близини Ирана налази се више од 50.000 америчких војника, два носача авиона, више разарача и велики број борбених летелица.
Ипак, амерички војни званичници признају да би нова операција против Ирана била веома тежак подухват. Иако су ранији удари погодили бројне иранске војне циљеве, обавештајни подаци показују да је Техеран у међувремену обновио контролу над већином својих ракетних положаја, лансера и подземних објеката.
Посебну забринутост изазива чињеница да је Иран поново оспособио приступ већини ракетних положаја дуж Ормуског мореуза. То би могло да угрози америчке ратне бродове и нафтне танкере који пролазе овим стратешки важним пловним путем.
Ситуација око Ирана зато улази у нову опасну фазу. Док дипломатија покушава да пронађе излаз из кризе, Пентагон држи војне опције спремним, а коначна одлука сада зависи од Трампа.
