Ljudi golim rukama, lopatama i uz pomoć dronova pretražuju ruševine u Venecueli, u trci sa vremenom da pronađu preživele posle dva snažna zemljotresa koja su pogodila zemlju.
Najteže je pogođena priobalna savezna država La Gvaira, u blizini glavnog grada Karakasa. Porodice satima stoje pored srušenih zgrada, osluškujući svaki zvuk koji bi mogao da znači da je neko od njihovih najmilijih još živ pod ruševinama.
Prema dosadašnjim podacima, potvrđeno je najmanje 1.430 poginulih, dok se oko 50.000 ljudi vodi kao nestalo. Zemljotresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni srušili su stotine zgrada, a broj mrtvih i povređenih raste iz sata u sat.
Spasilačkih timova na terenu nema dovoljno za razmere katastrofe. U pomoć su stigli i međunarodni spasioci iz Meksika, Španije, SAD i Velike Britanije, ali humanitarne organizacije upozoravaju da su prva 72 sata presudna za spasavanje života.
U gradu Katija la Mar, jednom od najteže pogođenih mesta u La Gvairi, stanovnici se okupljaju oko ruševina u kojima veruju da su zarobljeni članovi njihovih porodica. Mnogi kažu da bez mašina i specijalizovane opreme nije moguće doći do zatrpanih ljudi.
Jedan čovek je prešao više od 200 kilometara kako bi pokušao da pronađe sina. Kaže da nema nikakvih informacija i da mu ljudi koji poznaju njegovog sina govore da ga nisu videli da je izašao iz zgrade.
Posebno potresna je priča porodice tridesetjednogodišnjeg Karlosa Eduarda, koja zna gde se on nalazi pod ruševinama. Njegovi rođaci su ga dozivali i u jednom trenutku čuli kako se javlja, ali se posle toga više nije oglasio. Porodica sada čeka pomoć i nada se da će ga izvući živog.
Potragu otežavaju gužve, opasnost od novih urušavanja i haos na ulicama. Vojnici i volonteri neprestano traže tišinu kako bi mogli da čuju eventualne znake života ispod betona.
Stanovnici kažu da se pomoć u nekim delovima još ne pojavljuje, pa se ljudi sami organizuju. Komšije donose hranu, vodu i pomažu onima koji su ostali bez domova.
Mnoge porodice spavaju u automobilima ili na otvorenom, strahujući da se vrate u oštećene zgrade. Međunarodni aerodrom Simon Bolivar u Maikuetiji, koji je zatvoren zbog oštećenja, postao je privremeno utočište za deo stanovnika.
„Svi govore da je najvažnije što smo živi — i jeste. Ali boli kada gledate ljude kako pate, slušate krike i osećate se bespomoćno jer ne možete ništa da učinite“, rekla je jedna žena koja je sa porodicom ostala bez doma.
Venecuela se sada suočava sa jednom od najtežih prirodnih katastrofa u svojoj novijoj istoriji, dok spasilačke ekipe nastavljaju potragu za preživelima.
