Људи голим рукама, лопатама и уз помоћ дронова претражују рушевине у Венецуели, у трци са временом да пронађу преживеле после два снажна земљотреса која су погодила земљу.
Најтеже је погођена приобална савезна држава Ла Гваира, у близини главног града Каракаса. Породице сатима стоје поред срушених зграда, ослушкујући сваки звук који би могао да значи да је неко од њихових најмилијих још жив под рушевинама.
Према досадашњим подацима, потврђено је најмање 1.430 погинулих, док се око 50.000 људи води као нестало. Земљотреси јачине 7,2 и 7,5 степени срушили су стотине зграда, а број мртвих и повређених расте из сата у сат.
Спасилачких тимова на терену нема довољно за размере катастрофе. У помоћ су стигли и међународни спасиоци из Мексика, Шпаније, САД и Велике Британије, али хуманитарне организације упозоравају да су прва 72 сата пресудна за спасавање живота.
У граду Катија ла Мар, једном од најтеже погођених места у Ла Гваири, становници се окупљају око рушевина у којима верују да су заробљени чланови њихових породица. Многи кажу да без машина и специјализоване опреме није могуће доћи до затрпаних људи.
Један човек је прешао више од 200 километара како би покушао да пронађе сина. Каже да нема никаквих информација и да му људи који познају његовог сина говоре да га нису видели да је изашао из зграде.
Посебно потресна је прича породице тридесетједногодишњег Карлоса Едуарда, која зна где се он налази под рушевинама. Његови рођаци су га дозивали и у једном тренутку чули како се јавља, али се после тога више није огласио. Породица сада чека помоћ и нада се да ће га извући живог.
Потрагу отежавају гужве, опасност од нових урушавања и хаос на улицама. Војници и волонтери непрестано траже тишину како би могли да чују евентуалне знаке живота испод бетона.
Становници кажу да се помоћ у неким деловима још не појављује, па се људи сами организују. Комшије доносе храну, воду и помажу онима који су остали без домова.
Многе породице спавају у аутомобилима или на отвореном, страхујући да се врате у оштећене зграде. Међународни аеродром Симон Боливар у Маикуетији, који је затворен због оштећења, постао је привремено уточиште за део становника.
„Сви говоре да је најважније што смо живи — и јесте. Али боли када гледате људе како пате, слушате крике и осећате се беспомоћно јер не можете ништа да учините“, рекла је једна жена која је са породицом остала без дома.
Венецуела се сада суочава са једном од најтежих природних катастрофа у својој новијој историји, док спасилачке екипе настављају потрагу за преживелима.
