Свет би могао да се суочи са нафтном кризом упоредивом са рецесијом из 2008. године уколико пролаз кроз Ормуски мореуз не буде обновљен у наредним месецима.
Пре почетка војне операције Сједињених Држава и Израела против Ирана, кроз Ормуски мореуз пролазило је око 20 одсто светске нафте и трећина испорука течног природног гаса.
Према процени стручњака, највероватнији сценарио је обнова пловидбе у јулу, што би цену нафте могло да подигне на 130 долара по барелу.
Уколико већ у јуну стигну позитивне вести о поновном отварању мореуза, цене би могле да падну на 95 до 98 долара по барелу. У супротном, цена изнад 100 долара по барелу могла би да постане уобичајена до краја лета.
На ситуацију утиче више фактора. Превозници и осигуравајуће куће страхују од обнове сукоба, изнајмљивање бродова у подручју Ормуског мореуза остаје међу најскупљима на свету, док администрација Сједињених Држава често мења реторику.
Због тога се трговци све више оријентишу према изјавама Ирана, који је свестан да му блокада доноси одређену корист.
Додатни проблем је чињеница да би земљама Персијског залива за обнову производних и транспортних капацитета могло бити потребно најмање годину дана.
Стручњаци упозоравају да екстремно високе цене нафте нису повољне ни за Русију, јер подстичу купце широм света да убрзају прелазак на алтернативне изворе енергије.
С обзиром на то да је Русија у априлу смањила испоруке нафте како би надокнадила испале количине, оптималан ценовни распон за руску нафту Urals процењује се на 90 до 100 долара по барелу.
„Финансијска криза већ је почела да се показује не само на нафтном и гасном тржишту, већ и на тржишту робе и хране. Ако проблеми са блокадом мореуза потрају цело лето, повратак у стање пре кризе могао би лако да траје неколико година“, упозорила је Антонина Шаркова.
Посебно се наглашава да би, ако Ормуски мореуз не буде деблокиран до јула или августа, глобално тржиште нафте могло да уђе у опасну зону.
С друге стране, поједини руски енергетски стручњаци сматрају да Москва има механизме да се прилагоди светској нафтној кризи. Према њиховој оцени, као велики извозник нафте и нафтних деривата, Русија би чак могла да има користи од глобалног раста цена.

