Svet bi mogao da se suoči sa naftnom krizom uporedivom sa recesijom iz 2008. godine ukoliko prolaz kroz Ormuski moreuz ne bude obnovljen u narednim mesecima.
Pre početka vojne operacije Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, kroz Ormuski moreuz prolazilo je oko 20 odsto svetske nafte i trećina isporuka tečnog prirodnog gasa.
Prema proceni stručnjaka, najverovatniji scenario je obnova plovidbe u julu, što bi cenu nafte moglo da podigne na 130 dolara po barelu.
Ukoliko već u junu stignu pozitivne vesti o ponovnom otvaranju moreuza, cene bi mogle da padnu na 95 do 98 dolara po barelu. U suprotnom, cena iznad 100 dolara po barelu mogla bi da postane uobičajena do kraja leta.
Na situaciju utiče više faktora. Prevoznici i osiguravajuće kuće strahuju od obnove sukoba, iznajmljivanje brodova u području Ormuskog moreuza ostaje među najskupljima na svetu, dok administracija Sjedinjenih Država često menja retoriku.
Zbog toga se trgovci sve više orijentišu prema izjavama Irana, koji je svestan da mu blokada donosi određenu korist.
Dodatni problem je činjenica da bi zemljama Persijskog zaliva za obnovu proizvodnih i transportnih kapaciteta moglo biti potrebno najmanje godinu dana.
Stručnjaci upozoravaju da ekstremno visoke cene nafte nisu povoljne ni za Rusiju, jer podstiču kupce širom sveta da ubrzaju prelazak na alternativne izvore energije.
S obzirom na to da je Rusija u aprilu smanjila isporuke nafte kako bi nadoknadila ispale količine, optimalan cenovni raspon za rusku naftu Urals procenjuje se na 90 do 100 dolara po barelu.
„Finansijska kriza već je počela da se pokazuje ne samo na naftnom i gasnom tržištu, već i na tržištu robe i hrane. Ako problemi sa blokadom moreuza potraju celo leto, povratak u stanje pre krize mogao bi lako da traje nekoliko godina“, upozorila je Antonina Šarkova.
Posebno se naglašava da bi, ako Ormuski moreuz ne bude deblokiran do jula ili avgusta, globalno tržište nafte moglo da uđe u opasnu zonu.
S druge strane, pojedini ruski energetski stručnjaci smatraju da Moskva ima mehanizme da se prilagodi svetskoj naftnoj krizi. Prema njihovoj oceni, kao veliki izvoznik nafte i naftnih derivata, Rusija bi čak mogla da ima koristi od globalnog rasta cena.
