Поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз драматично је опао услед рата и растуће неизвесности на Блиском истоку. У понедељак је кроз један од најважнијих светских поморских пролаза прошло свега шест бродова, док је пре избијања рата дневно пролазило између 130 и 140 пловила. Просек током претходних десет дана износио је само око 11 бродова дневно.
Од шест пловила која су прошла кроз мореуз, четири су ушла у Персијски залив, док су га само два напустила. Излазни бродови превозили су течни нафтни гас и тешка нафтна горива. Истовремено, недељни извоз нафте преко Ормуског мореуза пао је са око 4,4 милиона на приближно три милиона барела дневно.
Значај Ормуског мореуза далеко превазилази транспорт сирове нафте. Овим путем пролазе течни природни и нафтни гас, нафтни деривати, петрохемијски производи, ђубриво, алуминијум и бројне друге сировине од којих зависи светска индустрија. Продужени поремећај могао би да повећа цене транспорта, осигурања, производње и енергената широм света.
Посебно су изложени Европа и Азија. Европске државе су након смањења ослањања на руски гас повећале значај увоза течног природног гаса из других извора, укључујући Катар, док су Јапан и друге азијске економије такође снажно зависне од увозних енергената. Уколико испоруке из Персијског залива остану ограничене, европски и азијски купци могли би да започну још оштрију борбу за алтернативне количине гаса, што би додатно подигло цене.
Последице би могле да се пренесу са енергетике на читаву привреду — од транспорта и производње ђубрива до пластике, фармацеутске индустрије, текстила, електронике, грађевинарства и хране. Уколико се садашња ситуација настави, Ормуски мореуз могао би да постане покретач новог глобалног поремећаја ланаца снабдевања и новог таласа инфлације.
