Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz dramatično je opao usled rata i rastuće neizvesnosti na Bliskom istoku. U ponedeljak je kroz jedan od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza prošlo svega šest brodova, dok je pre izbijanja rata dnevno prolazilo između 130 i 140 plovila. Prosek tokom prethodnih deset dana iznosio je samo oko 11 brodova dnevno.
Od šest plovila koja su prošla kroz moreuz, četiri su ušla u Persijski zaliv, dok su ga samo dva napustila. Izlazni brodovi prevozili su tečni naftni gas i teška naftna goriva. Istovremeno, nedeljni izvoz nafte preko Ormuskog moreuza pao je sa oko 4,4 miliona na približno tri miliona barela dnevno.
Značaj Ormuskog moreuza daleko prevazilazi transport sirove nafte. Ovim putem prolaze tečni prirodni i naftni gas, naftni derivati, petrohemijski proizvodi, đubrivo, aluminijum i brojne druge sirovine od kojih zavisi svetska industrija. Produženi poremećaj mogao bi da poveća cene transporta, osiguranja, proizvodnje i energenata širom sveta.
Posebno su izloženi Evropa i Azija. Evropske države su nakon smanjenja oslanjanja na ruski gas povećale značaj uvoza tečnog prirodnog gasa iz drugih izvora, uključujući Katar, dok su Japan i druge azijske ekonomije takođe snažno zavisne od uvoznih energenata. Ukoliko isporuke iz Persijskog zaliva ostanu ograničene, evropski i azijski kupci mogli bi da započnu još oštriju borbu za alternativne količine gasa, što bi dodatno podiglo cene.
Posledice bi mogle da se prenesu sa energetike na čitavu privredu — od transporta i proizvodnje đubriva do plastike, farmaceutske industrije, tekstila, elektronike, građevinarstva i hrane. Ukoliko se sadašnja situacija nastavi, Ormuski moreuz mogao bi da postane pokretač novog globalnog poremećaja lanaca snabdevanja i novog talasa inflacije.
