Bivši američki predsednik Barak Obama bio je vidno potresen tokom otvaranja Obaminog predsedničkog centra u Čikagu, nakon govora svoje supruge Mišel Obame.
Mišel Obama je u obraćanju pohvalila njegov politički i društveni rad, posebno napore da proširi zdravstvenu zaštitu, ekonomske rezultate, operaciju u kojoj je ubijen Osama bin Laden, kao i dobijanje Nobelove nagrade za mir.
Tokom njenog govora, Obama je delovao kao da briše suze. Mišel mu se u jednom trenutku direktno obratila rečima: „Barak, moraš da me gledaš“, što je nasmejalo publiku.
Ona je istakla da je Obama, kao prvi crni predsednik Sjedinjenih Država, bio izložen „višim standardima“ i da se suočavao sa lažima o svom rođenju, veri i patriotizmu.
Obama je poručio da bi novi centar trebalo da podseća ljude na to šta mogu da postignu kada prihvate zajedničku odgovornost kao građani. Dodao je da je centar zamišljen kao živa proslava zajednice.
On je ocenio da Amerika trenutno prolazi kroz period besa i podela, ali da ljudi i dalje traže pravednost, zdrav razum i međusobno poštovanje.
Otvaranju su prisustvovali bivši američki predsednici Bil Klinton, Džordž Buš Mlađi i Džo Bajden sa suprugama. Donald Tramp nije bio pozvan.
Na svečanosti su bili i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši kanadski premijer Džastin Trudo, koji su bili na funkcijama tokom Obaminog predsedničkog mandata.
U muzičkom delu programa nastupili su Dženifer Hadson, Kristina Agilera, Džon Ledžend, Komon, Mark Entoni, Bono i Edž iz grupe U2, Brus Springstin, Stivi Vonder i Edi Veder.
Obamin predsednički centar nalazi se u delu Čikaga poznatom kao Džekson park, na južnoj strani grada, nedaleko od kuće u kojoj su Barak i Mišel Obama živeli pre odlaska u Belu kuću.
Kampus se prostire na oko 20 hektara i spaja elemente muzeja, čitaonice i društvenog centra. U njemu se nalaze igralište, košarkaški teren, studio za snimanje i javna biblioteka.
Projekat vredan 850 miliona dolara finansiran je privatnim sredstvima, ali je tokom realizacije bio praćen kašnjenjima, rastom troškova, kritikama arhitektonskog rešenja i protivljenjem dela lokalnog stanovništva.
