Научници покушавају да развију прву вакцину на свету против ретког соја еболе Бундибуђо, док здравствени радници у Демократској Републици Конго и Уганди воде борбу са смртоносном епидемијом која је, према досадашњим подацима, однела 141 живот.
Три истраживачка тима тренутно раде на развоју вакцине против овог соја, укључујући научнике са Универзитета у Оксфорду, који прилагођавају технологију коришћену у вакцини Оксфорд–АстраЗенека против ковида 19.
За разлику од две одобрене вакцине против еболе, које штите од чешћег соја Заир, за Бундибуђо тренутно не постоји лиценцирана вакцина нити циљана терапија. До сада је у Демократској Републици Конго и суседној Уганди забележено више од 700 потврђених случајева.
Епидемија је највише погодила провинцију Итури на североистоку ДР Конга, где су сукоби, расељавање становништва, миграције преко границе и преоптерећен здравствени систем додатно отежали заустављање ширења вируса.
Светска здравствена организација препоручила је да се, под строгим надзором, процени употреба експерименталног антивирусног лека обелдесивир, који је првобитно развијан током пандемије ковида 19.
Међу тимовима који раде на вакцини је и Оксфордска група за вакцине, у којој истраживачице Тереза Ламб и Ребека Макинсон развијају кандидата за вакцину против соја Бундибуђо. Оксфордски тим је један од три истраживачка тима који су добили убрзано финансирање од Коалиције за иновације у припреми за епидемије, заједно са компанијом Модерна и Међународном иницијативом за вакцину против АИДС-а.
Научници користе платформу ChAdOx1, која је била основа вакцине Оксфорд–АстраЗенека, и прилагођавају је новом соју еболе. Уместо уобичајеног дугог процеса развоја, неке фазе се сада спроводе истовремено како би се убрзало тестирање.
Ламб је навела да су већ почела испитивања на малим животињама, док се паралелно производе дозе за клиничке студије. Она је додала да се тим нада да ће прва фаза испитивања на људима почети релативно брзо, знатно брже него у уобичајеним околностима.
Истраживачи упозоравају да епидемије еболе постају све теже за обуздавање. Иако су инфекције некада углавном биле ограничене на изоловане сеоске заједнице, урбанизација доводи све већи број људи у ближи контакт са природним резервоарима вируса.
Сој Бундибуђо, назван по округу у Уганди где је први пут идентификован, до сада је изазвао само две раније епидемије — 2007. и 2012. године. Према једној студији, овај сој је усмртио око трећину заражених, што га чини мање смртоносним од соја Заир и соја Судан.
