Научници све више упозоравају да се испод површине Земље налази један од најважнијих, али и најмање истражених система за опстанак живота на планети — огромне подземне мреже гљива које регулишу кретање угљеника, воде и хранљивих материја кроз екосистеме.
Реч је о такозваним микоризним гљивама које живе у симбиози са биљкама и дрвећем, повезујући читаве шуме у сложене подземне мреже које научници све чешће називају „циркулаторним системом Земље“. Ове гљиве омогућавају биљкама да размењују хранљиве материје, а истовремено складиште огромне количине угљеника у тлу.
Истраживања показују да микоризне мреже сваке године повуку више од 13 милијарди тона угљен-диоксида у земљиште, што је количина еквивалентна приближно трећини глобалних емисија насталих сагоревањем фосилних горива. Због тога све више научника сматра да би очување подземних гљивичних система могло постати једно од кључних питања у борби против климатских промена.
Проблем је, међутим, у томе што је већина ових подземних екосистема и даље практично непозната. Према најновијим проценама, више од 70 одсто светских екосистема никада није детаљно испитано када је реч о подземним гљивама, док је огроман број врста познат искључиво на основу ДНК трагова.
Научници упозоравају да су посебно угрожене области тропских шума, степа, сушних региона и делова Африке и Азије, где се налазе огромне, али слабо истражене мреже подземних гљива. Истовремено, већина најважнијих жаришта овог подземног биодиверзитета налази се ван заштићених природних подручја.
Међународни тимови већ спроводе велике пројекте мапирања подземних гљивичних мрежа, користећи милијарде ДНК секвенци и системе вештачке интелигенције како би направили прву глобалну карту подземне биолошке разноврсности.
Циљ научника је да владе и међународне организације у климатске и еколошке стратегије укључе и заштиту подземних екосистема, јер све више истраживања показује да би управо свет испод наших ногу могао постати један од кључева за успоравање климатске кризе.
