Najveće istraživanje o genetskoj osnovi ljudske ličnosti do sada identifikovalo je više od 1.200 gena povezanih sa pet glavnih osobina ličnosti, pružajući novi uvid u to kako genetske razlike mogu uticati na ljudsko ponašanje.
Naučnici su analizirali takozvani model „velikih pet“ osobina ličnosti — ekstravertnost, saradljivost, savesnost, otvorenost za nova iskustva i neuroticizam.
Istraživanje je sprovedeno u okviru velikog međunarodnog projekta koji je obuhvatio 46 grupa ispitanika. Za četiri osobine analizirani su podaci o približno 600.000 ljudi, dok je za neuroticizam bilo dostupno više od 1,1 milion uzoraka.
Rezultati su pokazali da ne postoji jedan „gen ličnosti“. Naprotiv, hiljade genetskih varijanti imaju veoma male pojedinačne efekte, koji se međusobno prepliću i istovremeno deluju sa uticajima sredine, vaspitanja i društvenih okolnosti.
Istraživači su pronašli i zanimljive veze između genetske predispozicije za određene osobine i životnih navika. Ljudi sa genetskim varijantama povezanim sa većom otvorenošću za nova iskustva češće su živeli u gradovima u srednjem životnom dobu, dok su osobe sa većom genetskom predispozicijom za neuroticizam češće živele u predgrađima.
Genetska povezanost sa većom savesnošću dovedena je u vezu sa manjom zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, manjim brojem poseta bolnicama i zdravijim starenjem.
Studija je ukazala i na genetske veze između osobina ličnosti i niza psihičkih i neurorazvojnih poremećaja, uključujući depresiju, anksioznost, bipolarni poremećaj, šizofreniju, ADHD, autizam i opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Najširi spektar povezanosti zabeležen je kod neuroticizma, čija je genetska predispozicija bila povezana sa većim rizikom za sve poremećaje obuhvaćene istraživanjem, naročito za anksioznost, depresiju i anoreksiju.
Naučnici, međutim, naglašavaju da genetika može da predvidi samo relativno mali deo ličnosti pojedinca. Ranija istraživanja procenjivala su naslednost osobina ličnosti na oko 50 odsto, ali to ne znači da je polovina ličnosti svakog čoveka unapred određena genima.
Novi rezultati potvrđuju da ljudska ličnost nastaje kroz složeno međudejstvo velikog broja genetskih varijanti i okruženja u kojem čovek odrasta i živi.
