Највеће истраживање о генетској основи људске личности до сада идентификовало је више од 1.200 гена повезаних са пет главних особина личности, пружајући нови увид у то како генетске разлике могу утицати на људско понашање.
Научници су анализирали такозвани модел „великих пет“ особина личности — екстравертност, сарадљивост, савесност, отвореност за нова искуства и неуротицизам.
Истраживање је спроведено у оквиру великог међународног пројекта који је обухватио 46 група испитаника. За четири особине анализирани су подаци о приближно 600.000 људи, док је за неуротицизам било доступно више од 1,1 милион узорака.
Резултати су показали да не постоји један „ген личности“. Напротив, хиљаде генетских варијанти имају веома мале појединачне ефекте, који се међусобно преплићу и истовремено делују са утицајима средине, васпитања и друштвених околности.
Истраживачи су пронашли и занимљиве везе између генетске предиспозиције за одређене особине и животних навика. Људи са генетским варијантама повезаним са већом отвореношћу за нова искуства чешће су живели у градовима у средњем животном добу, док су особе са већом генетском предиспозицијом за неуротицизам чешће живеле у предграђима.
Генетска повезаност са већом савесношћу доведена је у везу са мањом злоупотребом психоактивних супстанци, мањим бројем посета болницама и здравијим старењем.
Студија је указала и на генетске везе између особина личности и низа психичких и неуроразвојних поремећаја, укључујући депресију, анксиозност, биполарни поремећај, шизофренију, АДХД, аутизам и опсесивно-компулзивни поремећај.
Најшири спектар повезаности забележен је код неуротицизма, чија је генетска предиспозиција била повезана са већим ризиком за све поремећаје обухваћене истраживањем, нарочито за анксиозност, депресију и анорексију.
Научници, међутим, наглашавају да генетика може да предвиди само релативно мали део личности појединца. Ранија истраживања процењивала су наследност особина личности на око 50 одсто, али то не значи да је половина личности сваког човека унапред одређена генима.
Нови резултати потврђују да људска личност настаје кроз сложено међудејство великог броја генетских варијанти и окружења у којем човек одраста и живи.
