Мрежа младих радикалних израелских досељеника позната као „Млади са брда“ све агресивније делује на окупираној Западној обали, подижући нелегална насеља и застрашујући палестинско становништво како би га приморала да напусти земљу коју ови активисти сматрају божанским наслеђем јеврејског народа.
Припадници покрета углавном живе изван главних израелских насеља, у импровизованим камповима, приколицама и малим пољопривредним испоставама. Њихов циљ је да заузимањем нових територија онемогуће стварање будуће палестинске државе.
Према сведочењима Палестинаца и снимцима које су забележили активисти, припадници ове групе улазе на приватна имања, заустављају возила, пљују и провоцирају становнике, а забележени су и тежи напади на људе, куће и стоку.
На једном од снимака маскирани нападачи насмрт туку овце на палестинској фарми, док други снимци приказују младе досељенике који без дозволе улазе у палестинске куће и одбијају да их напусте.
Израелски безбедносни званичници процењују да насилно језгро покрета чине стотине тинејџера и млађих мушкараца. Бивши припадници израелских безбедносних служби тврде да су припадници „Младих са брда“ одговорни за готово свакодневна узнемиравања Палестинаца, али и за физичке нападе, убиства и паљење имовине.
Радикални досељеници су у више наврата нападали и израелске војнике и полицајце који су покушавали да уклоне нелегалне испоставе или успоставе ред.
Покрет своју идеологију повезује са верским ционизмом и уверењем да јеврејски народ има божанско право на читаву библијску Земљу Израела, укључујући Западну обалу.
Поједини садашњи и бивши припадници групе отворено наводе библијске текстове као оправдање за насељавање те територије.
„Бог нам је обећао ову земљу“, једна је од порука које износе припадници покрета.
Бивши члан групе Јехуда Коен Цедек објаснио је да досељеници имају сопствени систем за брзо окупљање у случају сукоба. У удаљеним испоставама користе чак и пиштоље за ексере, чији се пуцањ чује далеко, као сигнал осталим припадницима да дођу у помоћ.
Насиље је посебно ескалирало током лета. После сукоба у близини насеља Хават Гилад, у којем су погинула четири Палестинца, један израелски војни резервиста и још један војник, десетине досељеника упале су у палестинска села и палиле куће и поља.
У месту Кусра запаљена је и џамија, а на њој је на хебрејском исписана реч „освета“.
У једној групи на апликацији WhatsApp, која објављује информације повезане са „Младима са брда“, средином августа похваљено је насиље у 39 палестинских села. У објави се тврдило да је запаљено 47 возила и 45 објеката, као и да је повређено 57 Арапа.
После напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године број оваквих испостава нагло је порастао. Израелске власти су у међувремену легализовале десетине раније неовлашћених насеља и отвориле хиљаде хектара земљишта за јеврејске досељенике.
Према организацији „Мир сада“, током последње три године на Западној обали подигнуте су стотине нелегалних испостава. Израелска војска неке од њих руши, али досељеници их често поново подижу готово одмах.
Премијер Израела Бењамин Нетанјаху осудио је последњи талас насиља, док је израелска влада истовремено оценила да се размере проблема преувеличавају како би се демонизовао Израел и умањио значај палестинских напада на израелске цивиле.
Амерички амбасадор у Израелу Мајк Хакаби недавно је досељенике који тероришу становнике Кусре назвао „терористима“.
Критичари израелске политике тврде да власти не чине довољно да обуздају радикалне групе. Бивши припадник израелске службе унутрашње безбедности Шин Бет Двир Карив оценио је да проблем није у способности државе да се обрачуна са њима.
„Ако Израел може истовремено да води три рата – у Гази, Либану и Ирану – онда може да се избори и са малом групом насилних екстремиста у сопственој земљи. Једино објашњење је да Израел не жели да се бави овим проблемом“, оценио је Карив.
