Malezija se sve snažnije izdvaja kao jedna od najbrže rastućih ekonomija jugoistočne Azije, a američki ekonomista Martin Armstrong ocenjuje da stanovnici te zemlje ekonomski napredak sada mogu da vide u stvarnom životu, a ne samo u zvaničnim statistikama.
Malezijska ekonomija porasla je za šest odsto u drugom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine, nakon rasta od 5,4 odsto u prva tri meseca. Ukupni rast u prvoj polovini godine dostigao je 5,7 odsto, u poređenju sa 4,5 odsto u istom periodu 2025.
Posebno snažan rast zabeležen je u proizvodnji, koja je u drugom kvartalu povećana za 7,3 odsto. Proizvodnja električne, elektronske i optičke opreme skočila je čak 14,4 odsto.
Sektor informacija i komunikacija porastao je za 8,3 odsto, transport i skladištenje za sedam odsto, građevinarstvo za 6,5 odsto, dok su rudarstvo i eksploatacija sirovina zabeležili rast od 9,2 odsto.
Armstrong ističe da je važno što rast ne počiva samo na državnoj potrošnji, već istovremeno napreduju proizvodnja, tehnologija, građevinarstvo, logistika i privatne investicije.
Malezija je decenijama gradila poziciju u azijskom lancu proizvodnje elektronike. Penang je u međuvremenu postao jedan od najznačajnijih centara poluprovodničke industrije van Tajvana i Južne Koreje.
Novi talas investicija sada donosi razvoj veštačke inteligencije. Velike svetske kompanije traže nove kapacitete za proizvodnju poluprovodnika, data centre, računarstvo u oblaku, energetsku infrastrukturu i proizvodnju napredne elektronike.
Malezija je samo tokom prve polovine 2026. odobrila investicije vredne 218,5 milijardi ringita, što je 11,7 odsto više nego godinu dana ranije. Očekuje se da će ti projekti stvoriti više od 99.000 radnih mesta.
Strane investicije dostigle su 126,9 milijardi ringita i povećane su za 18,5 odsto. Među najvećim investitorima nalaze se Sjedinjene Američke Države, Singapur, Japan i Kina.
Istovremeno su domaće investicije u proizvodnju povećane za 23 odsto, što pokazuje da kapital u Maleziju ne dolazi samo iz inostranstva.
Jedan od glavnih pokretača novog investicionog talasa jesu data centri. Malezija je postala jedno od najbrže rastućih tržišta data centara u jugoistočnoj Aziji, jer tehnološke kompanije traže jeftiniju alternativu ili dopunu Singapuru.
Posebno se izdvaja savezna država Džohor, koja se sve više pretvara u produžetak singapurske digitalne ekonomije. Malezija ima prednost zbog nižih cena zemljišta i električne energije, razvijene industrije elektronike i položaja pored jedne od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta.
Bruto investicije u osnovna sredstva u Maleziji porasle su tokom 2025. za 9,6 odsto, dok su privatne investicije povećane za 9,4 odsto. Ulaganja u data centre činila su približno polovinu neto priliva stranih direktnih investicija u zemlju.
Armstrong ovaj razvoj suprotstavlja stanju u Evropi, gde, prema njegovoj oceni, visoke cene energije, porezi i propisi teraju deo industrije da proizvodnju premešta na druga tržišta.
On smatra da Malezija sada ubira plodove velikog prestrojavanja svetskih proizvodnih lanaca. Kompanije koje žele da smanje zavisnost od Kine traže nove lokacije u Aziji, dok se deo investicija iz preskupog Singapura preliva preko granice.
Armstrong ipak upozorava i na rizike. Malezija je snažno zavisna od svetske trgovine, tražnje za elektronikom i kretanja na tržištu poluprovodnika. Poljoprivreda je u drugom kvartalu zabeležila pad, dok više cene energenata predstavljaju dodatnu opasnost.
Nagla izgradnja data centara takođe stvara ogromnu potrebu za električnom energijom i vodom i zahteva velika infrastrukturna ulaganja.
Ipak, Armstrong smatra da je Malezija, zajedno sa Indijom, Vijetnamom, Indonezijom i Singapurom, jedan od najvećih dobitnika novog rasporeda kapitala u Aziji.
Malezija sve više privlači investicije u poluprovodnike, elektroniku, veštačku inteligenciju i data centre, a Armstrong zaključuje da se ekonomska transformacija zemlje već može posmatrati u realnom vremenu.
