Kubanski parlament usvojio je paket ekonomskih reformi koji predviđa korake ka liberalizaciji i decentralizaciji, u trenutku kada se zemlja suočava sa jednom od najtežih kriza u poslednjih nekoliko decenija.
Premijer Manuel Marero ocenio je da mere imaju „strateški uticaj“ i naglasio da njihov cilj nije napuštanje socijalističkog sistema, već njegovo očuvanje.
Paket mera obuhvata nove poslovne modele u turizmu, podsticanje investicija Kubanaca koji žive u inostranstvu, veće učešće privatnog sektora i mogućnost otvaranja privatnih banaka pod nadzorom Centralne banke.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel odbacio je tvrdnje da su reforme donete pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država.
On je poručio da Kuba tim merama koristi svoja suverena prava i da zemlja prolazi kroz izuzetno težak period.
„Ako zaista žele da pomognu kubanskom narodu, neka ga puste da živi u miru. Prolazimo kroz najteže sate ovog veka i imamo istorijsku odgovornost da spasemo zemlju“, rekao je Dijaz-Kanel.
Kubanski zvaničnici opisuju sadašnju krizu kao najtežu višedimenzionalnu krizu od takozvanog „Specijalnog perioda“, koji je usledio posle raspada Sovjetskog Saveza devedesetih godina.
Prema podacima koje su objavili državni mediji, kubanska ekonomija se oštro smanjila u prvoj polovini 2026. godine.
Istovremeno, prosečni dnevni prekidi struje dostigli su 20 sati, dok je deficit u elektroenergetskom sistemu porastao na 1.955 megavata.
Kubanske vlasti za veliki deo pogoršanja situacije optužuju pooštrene američke mere, tvrdeći da Vašington ometa snabdevanje naftom, vrši pritisak na kompanije koje posluju sa Kubom i ograničava pristup zemlje međunarodnim kreditima i finansiranju.
Bela kuća je 1. maja saopštila da je predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu uredbu kojom su uvedene nove sankcije kubanskim zvaničnicima i entitetima, uz obrazloženje da je reč o represiji i pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država.
Tramp je u januaru potpisao i uredbu kojom je proglašeno vanredno stanje i uspostavljen mehanizam za uvođenje carina na robu iz zemalja koje Kubi prodaju ili isporučuju naftu.
Nove reforme zato dolaze u trenutku kada Havana pokušava da ublaži ekonomski pritisak, otvori prostor za više privatne inicijative i investicija, ali bez formalnog odricanja od ideološkog temelja kubanskog sistema.
