Teška energetska kriza na Kubi primorala je mnoge poljoprivrednike da prestanu da koriste traktore i ponovo se oslone na volove za oranje zemlje.
Na organskoj farmi „Finka Burgambilija“ u mestu Kaimito, zapadno od Havane, traktor koji je vlasnik Aleksandar Kesada dobio kao nagradu za visoke prinose sada stoji neiskorišćen. Litar dizela košta više od tri dolara, što je približno polovina prosečne mesečne plate u kubanskom javnom sektoru.
Kesada je nekadašnju deponiju pretvorio u uspešnu farmu od osam hektara. Tokom otopljavanja odnosa Kube i SAD za vreme predsednika Baraka Obame, snabdevao je restorane u Havani zelenom salatom i drugim proizvodima namenjenim turistima.
Posle uvođenja američke blokade isporuka goriva i novog pada turizma, farma je ostala bez važnog izvora prihoda. Skuplje povrće zamenjeno je jukom, batatom i drugim jeftinijim kulturama koje stanovništvo može da priušti, ali od kojih proizvođači ostvaruju malu zaradu.
Energetska kriza dovela je do nestanaka struje koji u pojedinim delovima zemlje traju i do 70 sati. Poljoprivrednici istovremeno nemaju dovoljno goriva, semena, đubriva i električne energije za pumpe za navodnjavanje, zbog čega mnogi smanjuju proizvodnju ili u potpunosti odustaju od setve.
Kuba uvozi gotovo svu hranu koju troši, uključujući i jaja, ali država više nema dovoljno novca za nabavku i subvencionisanu prodaju uvoznih proizvoda. Zbog toga nestašice i glad postaju sve ozbiljniji problem.
Kubanska vlada nedavno je najavila reforme kojima bi poljoprivrednicima bilo omogućeno da neograničeno obrađuju veće površine državnog zemljišta, osnivaju preduzeća i samostalno određuju cene. Zadruge bi dobile pravo i da neposredno uvoze i izvoze robu.
Deo poljoprivrednika strahuje, međutim, da će od promena najviše koristi imati bogati privatni investitori, dok mali proizvođači bez kapitala neće moći da nabave đubrivo, mehanizaciju i drugu neophodnu opremu. (alkhaleejtoday.co)
