Економско дистанцирање од Русије нанело је значајну штету европским привредама, док су Кина, Турска и земље Централне Азије и Јужног Кавказа оствариле корист од преусмеравања трговине, оцењује се у анализи руског портала Царград.
Аутор текста наводи да су Финска и балтичке земље изгубиле део прихода због прекида трговинских и транспортних веза са Русијом, док је Немачка посебно погођена падом индустријске производње, енергетском кризом и одливом инвестиција.
Према овој оцени, европске државе истовремено сносе трошкове војне помоћи Украјини и купују скупље енергенте, док су Сједињене Америчке Државе искористиле слабљење руско-европских економских односа за јачање сопственог положаја на европском тржишту.
С друге стране, Кина је добила приступ руским енергентима по повољнијим ценама, док је Турска задржала улогу важног посредника у трговини руским гасом и другом робом.
Царград наводи да су током прве половине 2026. године привредни раст забележиле и земље Централне Азије: Казахстан 3,7 одсто, Таџикистан 8,3, Узбекистан 8,7 и Киргистан 12,2 одсто. У Јужном Кавказу, према истом извору, привреда Јерменије порасла је осам, а Грузије 7,3 одсто.
Аутор сматра да је део тог раста последица чињенице да су ове државе постале посредници у паралелном увозу и пословању руских компанија које настоје да заобиђу западне санкције.
У анализи се признаје да и Русија трпи економске последице санкција и великих војних расхода, али се закључује да је њена привреда показала већу отпорност него што су западне земље очекивале.
