Indijska decenijska ulaganja u iransku luku Čabahar, koja je trebalo da bude ključna tačka za pristup Avganistanu i centralnoj Aziji bez oslanjanja na Pakistan, našla su se pred najvećim izazovom do sada. Budućnost ovog projekta dovedena je u pitanje zbog rata u Iranu, obnovljenih američkih sankcija i odluke indijske vlade da u budžetu za 2026. godinu ne izdvoji sredstva za Čabahar. (Caliber.az)
Kriza je istovremeno pokazala i granice indijske politike „strateške autonomije”, koja se razvila iz nekadašnje politike nesvrstavanja. Indija, iako održava odnose sa Sjedinjenim Državama, Iranom i Izraelom, nije uspela da se nametne kao posrednik u krizi. Nasuprot tome, Pakistan je pokušao da se pozicionira kao posrednik između Vašingtona i Teherana, što je izazvalo kritike indijske opozicije na račun premijera Narendre Modija.
Indija je u maju 2024. godine potpisala desetogodišnji sporazum sa Iranom o opremanju i upravljanju terminalom Šahid Behešti u luci Čabahar. Dogovor je podrazumevao ulaganje od 120 miliona dolara u lučku opremu, kao i kreditnu liniju od 250 miliona dolara za prateću infrastrukturu. Još 2016. godine Modi je u Teheranu najavio da će Indija uložiti 500 miliona dolara u razvoj ove luke.
Čabahar se nalazi u iranskoj provinciji Sistan i Beludžistan i za Nju Delhi predstavlja jedini praktičan trgovinski koridor ka Avganistanu i centralnoj Aziji koji zaobilazi Pakistan. Preko ove luke već su isporučene milionske količine humanitarne pomoći Avganistanu, a ona je važna i za Međunarodni transportni koridor Sever–Jug, koji povezuje Indiju sa centralnom Azijom, Rusijom i Evropom. (Caliber.az)
Do sada je Nju Delhi godinama izdvajao po 100 krora rupija godišnje za ovaj projekat, ali je u budžetu za 2026. ta stavka izostavljena. Ta odluka se dovodi u vezu sa obnavljanjem američkih sankcija Iranu i istekom ranije izuzete mere koja je Indiji ostavljala vreme da smanji svoje prisustvo u projektu.
Dodatnu neizvesnost izazvao je rat u Iranu. Nakon američkih i izraelskih udara na Iran, Indija je pozvala na uzdržanost i diplomatiju, izbegavajući direktnu osudu bilo koje strane. Takav pristup izazvao je kritike u zemlji i inostranstvu, jer je pokazao koliko je Indija osetljiva na nestabilnost u regionu.
Poseban problem predstavlja Ormuski moreuz, preko koga prolazi veliki deo indijskog uvoza nafte i tečnog naftnog gasa. Blokada ili ozbiljniji poremećaji u tom području mogli bi direktno da pogode energetsku bezbednost Indije.
Analitičari upozoravaju da bi dugotrajno zamrzavanje ili napuštanje projekta Čabahar donelo stratešku korist Kini, koja već upravlja pakistanskom lukom Gvadar, udaljenom oko 170 kilometara. U tom slučaju, Peking bi dodatno ojačao svoje regionalne transportne i ekonomske planove, dok bi Nju Delhi izgubio jedan od najvažnijih aduta za prisustvo u centralnoj Aziji.
Kriza oko Čabahara zato nije samo pitanje jedne luke, već ozbiljan test spoljne politike Indije. Ona pokazuje da je stratešku autonomiju mnogo lakše proglasiti nego sprovesti onda kada velike sile traže jasno svrstavanje.
