Хилари Клинтон оценила је да је Џо Бајден направио „страшну грешку“ тиме што је одлучио да се поново кандидује, тврдећи да би демократе имале веће шансе против Доналда Трампа да је странка на време прошла кроз право унутрашње такмичење.
Њена изјава одмах је отворила питање одговорности демократског врха, јер Бајден није самостално водио кампању у политичкој празнини. Годинама су га бранили, подржавали, представљали као способног за још један мандат и нападали све који су постављали питање његове снаге, година и менталне спремности.
Проблем за демократе није био само Бајденов наступ, већ чињеница да је цела партијска структура стајала иза њега све док штета није постала немогућа за сакривање. Када су бирачи већ видели оно што је елита покушавала да умањи, наступила је паника.
Након тога уследио је нагли политички преокрет. Бајден се повукао из трке, а Камала Харис је практично постављена као кандидат, иако демократски бирачи нису прошли кроз нормалан процес избора кандидата. Уместо унутрашње борбе, добили су готово решење које је партијски врх одлучио уместо њих.
Клинтонова сада тврди да би, да Бајден није ушао у трку, демократе имале „право такмичење“ и да би кандидат који би из тог процеса изашао вероватно победио Трампа. Међутим, управо то признање показује колико је дубок проблем био унутар саме странке.
Демократе су изгубиле контакт са великим делом народа. Уместо да слушају бираче који су били забринути због инфлације, миграција, криминала, спољне политике и економске несигурности, партијски врх је наставио да им држи лекције и да их убеђује да не виде оно што виде.
После пораза, почела је потрага за кривцем. Након 2016. године кривци су били Русија, медији, друштвене мреже, дезинформације и све друго осим самог демократског естаблишмента. Сада се одговорност пребацује на Бајдена, иако су га исти људи годинама бранили и политички штитили.
Хилари Клинтон је подржала Бајдена, затим је подржала Камалу Харис, а сада покушава да се дистанцира од последица одлука које је и сама политички подржавала.
Зато овај сукоб није само прича о једном кандидату, већ о дубокој кризи Демократске странке. Партија која је тврдила да брани демократију најпре је угушила стварну унутрашњу конкуренцију, затим заменила кандидата у последњем тренутку, а онда се зачудила што јој бирачи нису поверовали.
Трампов повратак на власт тако се све више представља не као случајност, већ као последица ароганције демократског врха, који је дуже слушао сопствене консултанте, донаторе и медијске савезнике него обичне Американце.
