Kineska ekonomija porasla je u drugom kvartalu 2026. godine za 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je manje od očekivanih 4,5 odsto. Peking je za ovu godinu postavio cilj rasta između 4,5 i pet odsto.
Podaci pokazuju sve veći jaz između snažnog kineskog izvoza i slabosti domaće potrošnje. Usporavanje tržišta nekretnina i problemi na tržištu rada učinili su potrošače opreznijim, zbog čega vlasti pokušavaju dodatno da podstaknu potrošnju.
Kineska ekonomija je u prvom kvartalu zabeležila rast od pet odsto, dok je izvoz u drugom kvartalu porastao za čak 27 odsto, pre svega zahvaljujući snažnoj trgovini poluprovodnicima i računarskim komponentama.
Istovremeno, maloprodaja je u junu porasla za samo jedan odsto na godišnjem nivou, što ukazuje na nastavak problema sa domaćom potražnjom. Dodatni rizik za kinesku ekonomiju predstavljaju visoke cene energenata i poremećaji u snabdevanju izazvani ratom u Iranu.
Međunarodni monetarni fond ipak je povećao prognozu rasta kineske ekonomije u 2026. godini sa 4,4 na 4,6 odsto, zahvaljujući snazi visokotehnološke proizvodnje i izvoza.
Kineski trgovinski suficit dostigao je u junu 125,62 milijarde dolara, što bi moglo dodatno da pojača trgovinske tenzije sa Evropskom unijom, koja optužuje Peking da evropsko tržište preplavljuje industrijskim proizvodima.
