Кинеска економија порасла је у другом кварталу 2026. године за 4,3 одсто у односу на исти период прошле године, што је мање од очекиваних 4,5 одсто. Пекинг је за ову годину поставио циљ раста између 4,5 и пет одсто.
Подаци показују све већи јаз између снажног кинеског извоза и слабости домаће потрошње. Успоравање тржишта некретнина и проблеми на тржишту рада учинили су потрошаче опрезнијим, због чега власти покушавају додатно да подстакну потрошњу.
Кинеска економија је у првом кварталу забележила раст од пет одсто, док је извоз у другом кварталу порастао за чак 27 одсто, пре свега захваљујући снажној трговини полупроводницима и рачунарским компонентама.
Истовремено, малопродаја је у јуну порасла за само један одсто на годишњем нивоу, што указује на наставак проблема са домаћом потражњом. Додатни ризик за кинеску економију представљају високе цене енергената и поремећаји у снабдевању изазвани ратом у Ирану.
Међународни монетарни фонд ипак је повећао прогнозу раста кинеске економије у 2026. години са 4,4 на 4,6 одсто, захваљујући снази високотехнолошке производње и извоза.
Кинески трговински суфицит достигао је у јуну 125,62 милијарде долара, што би могло додатно да појача трговинске тензије са Европском унијом, која оптужује Пекинг да европско тржиште преплављује индустријским производима.
