Европски произвођачи аутомобила и индустријских машина, који су деценијама били међу светским лидерима, суочавају се са све снажнијом конкуренцијом кинеских компанија, које убрзано преузимају примат и у високотехнолошким секторима.
Економисти овај процес описују као „други кинески шок“. За разлику од првог таласа почетком 2000-их, када је Кина светско тржиште преплавила јефтином робом попут текстила, обуће и намештаја, сада се кинеске компаније шире у областима као што су аутомобилска индустрија, вештачка интелигенција, телекомуникације, микроелектроника, роботика и енергетика.
Промена односа снага посебно је видљива у аутомобилској индустрији. Док су Европа и Кина 2019. године имале приближно једнак удео у светској производњи аутомобила, до 2025. кинески удео порастао је на готово 40 одсто, док је европски пао на око 18 одсто.
Истовремено расте и трговински дефицит Европске уније у размени са Кином, што показује да Европа из Кине увози далеко више робе него што успева да пласира на кинеско тржиште.
Посебно је погођена немачка индустрија, укључујући мрежу средњих предузећа специјализованих за производњу машина и индустријске опреме. Кинеске компаније последњих година убрзано смањују технолошки заостатак и често нуде производе по знатно нижим ценама, због чега бројне немачке фирме бележе пад наруџбина, отпуштају раднике или премештају део производње.
Европска унија покушава да одговори увођењем додатних царина и мера против субвенционисаног кинеског увоза, укључујући електричне аутомобиле и производе од челика. Ипак, међу чланицама ЕУ нема јединственог става о томе колико далеко треба ићи у ограничавању економских односа са Пекингом.
Док Француска заговара снажнију заштиту европске индустрије, Немачка, Италија и Холандија настоје да сачувају приступ огромном кинеском тржишту. Додатни проблем представља велика зависност Европе од Кине у преради ретких земних метала, неопходних за производњу електричних аутомобила, батерија и савремене технологије.
Пекинг одбацује оптужбе за нелојалну конкуренцију и тврди да је успех кинеских компанија последица улагања у иновације, ефикасније производње и развијених ланаца снабдевања. У Европи, међутим, расте страх да би наставак садашњих трендова могао озбиљно да угрози индустријску базу континента и велики број радних места.
