Северни морски пут дуж руске арктичке обале све више постаје стратешки коридор између Русије и Кине. Од почетка рата у Украјини, међународним саобраћајем на овој рути све израженије доминирају кинеске компаније, док Москва преко Арктика добија нови правац за извоз нафте и гаса, а Пекинг приступ руским енергентима и алтернативу традиционалним поморским путевима.
Рута дуга око 5.600 километара пролази дуж северне обале Русије и за сада је проходна само током ограниченог дела године, уз потребу за ледоломцима на појединим деоницама. Међутим, повлачење арктичког леда продужава сезону пловидбе и повећава економски и геополитички значај овог правца.
Најмање шест кинеских бродарских компанија планира више од 50 путовања Северним морским путем током ове сезоне. Компанија „Си леџенд“ покреће редовну сезонску контејнерску линију између Кине и Европе са најављеним временом путовања од око 20 дана, приближно упола краћим од уобичајене руте преко Суецког канала. Истовремено је „Њу Њу шипинг“ отворио линију од кинеског Тјенђина до Мурманска.
Путин Северни морски пут види као важан будући трговински коридор и покретач развоја руских арктичких лука и енергетских пројеката, док Си Ђинпинг већ годинама промовише концепт „Поларног пута свиле“. Прошле године свих осам нафтних танкера који су целом рутом превозили терет директно ка Кини налазило се на америчким санкционим листама.
Растуће руско-кинеско присуство на Арктику изазива забринутост на Западу. НАТО упозорава на све већи приступ Москве и Пекинга овом региону, док западни званичници страхују да би ширење кинеских трговинских, истраживачких и логистичких капацитета временом могло да добије и војни значај. Пекинг такве тврдње одбацује и наводи да су његове активности усмерене на економски развој, научна истраживања и међународну сарадњу.
