Iran je ponovo izrazio podršku svom libanskom savezniku Hezbolahu i zatražio povlačenje Izraela iz južnog Libana, čime su dodatno zakomplikovani izgledi za privremeni sporazum kojim bi se okončao širi sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Teheran je kao uslov za bilo kakav mirovni sporazum sa Vašingtonom postavio prekid vatre između Izraela i Hezbolaha. Takav dogovor trebalo bi da obuhvati zaustavljanje regionalnog rata, koji traje već četvrti mesec, kao i ponovno pokretanje plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Nove borbe između Hezbolaha i Izraela izbile su početkom marta, dva dana nakon što su SAD i Izrael napali Iran. Hezbolah je saopštio da su njegove akcije bile znak podrške Teheranu.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da se rat ne može završiti dok se ne okonča i sukob u Libanu.
„Ovaj rat će se završiti tek kada se završi i u Libanu“, poručio je Arakči.
On je dodao da kraj rata u Libanu mora biti praćen povlačenjem izraelskih snaga sa teritorija koje su, kako je naveo, okupirale.
Njegove izjave usledile su nakon što je lider Hezbolaha Naim Kasem odbacio sporazum između Izraela i libanske vlade, uz posredovanje SAD, o zaustavljanju borbi u Libanu. Taj sporazum ne predviđa izraelsko povlačenje, a Hezbolah nije učestvovao u pregovorima.
Izrael je nastavio napade u južnom Libanu i saopštio da se njegove snage neće povući niti zaustaviti operacije u toj zemlji.
Savetnik iranskog vrhovnog vođe Mohsen Rezai izjavio je da je Hezbolah podneo velike žrtve tokom rata i da Iran ostaje čvrsto posvećen podršci toj organizaciji. On je upozorio Izrael da ne sprovodi pretnje o obnovi napada na libansku prestonicu Bejrut.
„Ponovo upozoravamo ovaj zloslutni režim da napusti Liban. Liban će biti neodvojiv deo svakog sporazuma i svakog prekida vatre“, poručio je Rezai.
U Vašingtonu je američki predsednik Donald Tramp izjavio da veruje da je u Libanu postignut određeni napredak i da ta zemlja zaslužuje mir.
Posle napada SAD i Izraela na Iran 28. februara, Teheran je odgovorio raketnim napadima i napadima dronovima na zalivske države u kojima se nalaze američke vojne baze, a plovidba kroz Ormuski moreuz uglavnom je zaustavljena.
Saobraćaj kroz taj strateški morski prolaz, kojim je ranije prolazila oko petina svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa, i dalje je znatno smanjen. Sukob je izazvao rast cena nafte i poremećaje u globalnim lancima snabdevanja. Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija upozorio je da zbog rasta cena goriva i transporta milionima ljudi preti glad.
SAD i Iran učestvuju u uglavnom indirektnim pregovorima kako bi obezbedili privremeni sporazum o zaustavljanju rata. Takav dogovor bi neka od ključnih pitanja, uključujući i iranski nuklearni program, ostavio za kasnije pregovore.
Kao deo bilo kakvog dogovora, Teheran želi pristup milijardama dolara prihoda od nafte, ukidanje sankcija na izvoz sirove nafte, ukidanje američke blokade iranskih luka i veći uticaj nad Ormuskim moreuzom.
Tramp je, govoreći da mu je glavni prioritet da spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja, izjavio da Vašingtonu nije potreban sporazum sa Iranom o iznošenju obogaćenog uranijuma iz zemlje.
„Ne mislim da bi nas mogli zaustaviti kada bismo to želeli, ali za to nema razloga. To je zapečaćeno“, rekao je Tramp.
Iran tvrdi da je njegov atomski program namenjen isključivo mirnodopskim svrhama. Potpredsednik iranskog parlamenta Hamid Reza Hadži Babej izjavio je da je obogaćivanje uranijuma pravo Irana i da Tramp nije shvatio da je, kako je naveo, „najmoćnija atomska bomba“ Irana upravo Ormuski moreuz.
