Иран је поново изразио подршку свом либанском савезнику Хезболаху и затражио повлачење Израела из јужног Либана, чиме су додатно закомпликовани изгледи за привремени споразум којим би се окончао шири сукоб између Сједињених Америчких Држава и Ирана.
Техеран је као услов за било какав мировни споразум са Вашингтоном поставио прекид ватре између Израела и Хезболаха. Такав договор требало би да обухвати заустављање регионалног рата, који траје већ четврти месец, као и поновно покретање пловидбе кроз Ормуски мореуз.
Нове борбе између Хезболаха и Израела избиле су почетком марта, два дана након што су САД и Израел напали Иран. Хезболах је саопштио да су његове акције биле знак подршке Техерану.
Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да се рат не може завршити док се не оконча и сукоб у Либану.
„Овај рат ће се завршити тек када се заврши и у Либану“, поручио је Аракчи.
Он је додао да крај рата у Либану мора бити праћен повлачењем израелских снага са територија које су, како је навео, окупирале.
Његове изјаве уследиле су након што је лидер Хезболаха Наим Касем одбацио споразум између Израела и либанске владе, уз посредовање САД, о заустављању борби у Либану. Тај споразум не предвиђа израелско повлачење, а Хезболах није учествовао у преговорима.
Израел је наставио нападе у јужном Либану и саопштио да се његове снаге неће повући нити зауставити операције у тој земљи.
Саветник иранског врховног вође Мохсен Резаи изјавио је да је Хезболах поднео велике жртве током рата и да Иран остаје чврсто посвећен подршци тој организацији. Он је упозорио Израел да не спроводи претње о обнови напада на либанску престоницу Бејрут.
„Поново упозоравамо овај злослутни режим да напусти Либан. Либан ће бити неодвојив део сваког споразума и сваког прекида ватре“, поручио је Резаи.
У Вашингтону је амерички председник Доналд Трамп изјавио да верује да је у Либану постигнут одређени напредак и да та земља заслужује мир.
После напада САД и Израела на Иран 28. фебруара, Техеран је одговорио ракетним нападима и нападима дроновима на заливске државе у којима се налазе америчке војне базе, а пловидба кроз Ормуски мореуз углавном је заустављена.
Саобраћај кроз тај стратешки морски пролаз, којим је раније пролазила око петина светских испорука нафте и течног природног гаса, и даље је знатно смањен. Сукоб је изазвао раст цена нафте и поремећаје у глобалним ланцима снабдевања. Светски програм за храну Уједињених нација упозорио је да због раста цена горива и транспорта милионима људи прети глад.
САД и Иран учествују у углавном индиректним преговорима како би обезбедили привремени споразум о заустављању рата. Такав договор би нека од кључних питања, укључујући и ирански нуклеарни програм, оставио за касније преговоре.
Као део било каквог договора, Техеран жели приступ милијардама долара прихода од нафте, укидање санкција на извоз сирове нафте, укидање америчке блокаде иранских лука и већи утицај над Ормуским мореузом.
Трамп је, говорећи да му је главни приоритет да спречи Иран да дође до нуклеарног оружја, изјавио да Вашингтону није потребан споразум са Ираном о изношењу обогаћеног уранијума из земље.
„Не мислим да би нас могли зауставити када бисмо то желели, али за то нема разлога. То је запечаћено“, рекао је Трамп.
Иран тврди да је његов атомски програм намењен искључиво мирнодопским сврхама. Потпредседник иранског парламента Хамид Реза Хаџи Бабеј изјавио је да је обогаћивање уранијума право Ирана и да Трамп није схватио да је, како је навео, „најмоћнија атомска бомба“ Ирана управо Ормуски мореуз.
