У Ирану се води жестока политичка борба око будућег односа према Сједињеним Америчким Државама, док супротстављене струје у Техерану покушавају да одреде да ли земља треба да искористи садашњи тренутак за преговоре или настави конфронтацију са Вашингтоном.
На једној страни налазе се прагматичари и технократе предвођени председником Масудом Пезешкијаном и министром спољних послова Абасом Арагчијем, који се залажу за постизање споразума са САД.
Они упозоравају да је иранска економија озбиљно погођена последицама америчке поморске блокаде и сматрају да се могућност да Техеран преговара са „позиције снаге“ убрзано смањује.
„Рат се мора завршити док смо у позицији достојанства“, поручио је Пезешкијан, који сматра да је договор са Вашингтоном једини начин да Иран прекине вишедеценијску међународну изолацију.
Насупрот њима стоји моћни блок тврдолинијашких конзервативаца који одбацује сваки компромис са Сједињеним Америчким Државама.
Они као главни аргумент наводе нуклеарни споразум из 2015. године, из којег је Доналд Трамп током свог првог председничког мандата повукао САД, и тврде да Вашингтон није партнер коме се може веровати.
Тврдолинијаши оптужују иранску владу да економску кризу и несташице горива користи како би становништво приволела да прихвати договор са Американцима. Према њиховом ставу, војна конфронтација, ракетни програм и подршка савезничким оружаним групама у региону представљају једину стварну гаранцију опстанка Исламске Републике.
Неповерење додатно подстиче политика Доналда Трампа. Санам Вакил из лондонског института „Чатам хаус“ оцењује да амерички председник једног дана нуди сарадњу, а другог упућује претње, због чега ирански конзервативци верују да Вашингтон дипломатију може да користи само за добијање времена за припрему нове војне кампање.
У средишту борбе две струје налази се врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи, који се за сада није отворено сврстао ни на једну страну.
Према проценама аналитичара, Хамнеи пажљиво одмерава следећи потез, јер би подршка договору са Трампом могла да угрози његов положај међу тврдолинијашима, док би наставак конфронтације продужио економски и војни притисак на земљу.
Иран се тако суочава са једном од најважнијих политичких одлука после рата — да ли да покуша да дипломатским путем оконча вишедеценијски сукоб са Вашингтоном или да настави политику конфронтације са Сједињеним Америчким Државама.
