Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev predložio je obustavljanje vojnih operacija u Ukrajini i povratak pregovorima u okviru obnovljenog istanbulskog formata, uz međunarodne garancije koje bi prihvatile i Moskva i Kijev.
Tokajev je tokom posete ruskom Omsku, gde se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ocenio da je možda došlo vreme da se sukob „zamrzne“ i pokrene „Istanbulska formula 2.0“.
On je podsetio da su tokom pregovora u Istanbulu 2022. godine postignuti značajni rezultati i ukazao da bi velike sile mogle da garantuju budući mirovni sporazum i eventualni prekid vatre.
Kazahstan je do sada izbegavao ulogu formalnog posrednika između Rusije i Ukrajine, ali je nastojao da održi dobre odnose sa obe strane i podrži diplomatski dijalog. Astana ima iskustvo u organizaciji međunarodnih pregovora, uključujući razgovore Irana i SAD 2013. godine, kao i mirovni proces o Siriji.
Za Kazahstan okončanje sukoba ima i veliki ekonomski značaj, pošto je rat poremetio trgovinske i transportne tokove širom Evroazije. Napad dronom na naftni tanker kod terminala Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma u Crnom moru 30. jula ponovo je doveo do prekida transporta kazahstanske nafte.
Kremlj je, međutim, rezervisano reagovao na Tokajevljev predlog. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da jednostavno „zamrzavanje“ sukoba nije moguće i da Rusija mora da ostvari svoje postavljene ciljeve.
Istanbulski pregovori iz marta 2022. bili su jedan od prvih velikih pokušaja da se dođe do političkog rešenja sukoba. Tada je pripremljen dokument o ključnim odredbama bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali su pregovori do sredine aprila praktično okončani bez dogovora.
