Četiri velike iranske banke već šesti dan imaju ozbiljne probleme sa elektronskim uslugama, dok javnost sve više sumnja u zvanična objašnjenja o uzroku prekida.
Problemi su pogodili Bank Melli, Bank Tejarat, Bank Saderat i Export Development Bank of Iran, a klijenti već danima ne mogu normalno da koriste mobilno bankarstvo, internet bankarstvo i transakcije sa kartice na karticu.
Iako su nadležni u prvim danima govorili o „ograničenom sajber napadu“, kasnije su počeli da tvrde da je reč o tehničkim poremećajima u infrastrukturi za obradu podataka.
Ta promena objašnjenja dodatno je pojačala sumnje da je stvarni obim problema mnogo veći nego što se zvanično priznaje.
Savet za koordinaciju banaka izvinio se korisnicima i saopštio da će za potpuno rešavanje problema biti potrebno još vremena.
Međutim, za milione ljudi koji ne mogu da pristupe novcu, takvo objašnjenje nije dovoljno.
Ispred filijala se stvaraju redovi, klijenti pokušavaju da podignu gotovinu, a mnogi se žale da su praktično zarobljeni u sistemu koji ne radi.
Dodatni problem je što je upotreba gotovine u Iranu postala sve teža zbog snažne depresijacije nacionalne valute i sve većih cena.
Zato prekid elektronskog bankarstva ne predstavlja samo tehnički kvar, već udar na svakodnevni život građana, trgovinu i poverenje u finansijski sistem.
Na društvenim mrežama šire se žalbe korisnika, ali i spekulacije o tome šta se zaista dogodilo.
Pojedini analitičari u Iranu iznose i drugu teoriju: da ograničenje pristupa računima možda nije samo posledica tehničkog problema, već neformalan način da se uspori odliv novca ka tržištu valuta i zlata.
Takva tvrdnja nije zvanično potvrđena, ali se uklapa u širi strah vlasti od finansijske panike, pada vrednosti valute i prebacivanja kapitala u sigurnije oblike imovine.
Istovremeno, pojavila se i tvrdnja grupe koja sebe naziva „Crni vukovi“, a koja je na Telegramu preuzela odgovornost za poslednje poremećaje, predstavljajući ih kao politički motivisanu akciju.
Iranske vlasti, međutim, nisu potvrdile ko stoji iza napada, niti su zvanično pripisale odgovornost bilo kojoj grupi.
Ovaj slučaj uklapa se u širi obrazac pritiska na iranski bankarski sistem, koji je poslednjih godina više puta bio meta velikih sajber napada i politički motivisanih operacija.
Za razliku od klasičnog finansijskog kriminala, ovakvi napadi imaju širu poruku: da pogode poverenje u državu, njene institucije i sposobnost sistema da zaštiti novac građana.
Upravo zato ova kriza ima mnogo veću težinu od običnog pada aplikacija.
Ako korisnici danima ne mogu da pristupe uslugama, a vlasti istovremeno menjaju verziju priče, poverenje u bankarski sistem počinje da se urušava.
Posebno je opasno to što se kriza dešava u trenutku kada je iranska ekonomija već pod ogromnim pritiskom sankcija, valutnih potresa i političke nestabilnosti.
Banke su jedan od retkih stubova koji moraju da funkcionišu čak i u krizi. Kada ni one ne mogu da obezbede osnovne usluge, problem više nije samo tehnički, već sistemski.
Glavno pitanje sada nije samo kada će usluge biti obnovljene, već šta je zaista izazvalo šestodnevni prekid.
Da li je reč o sajber napadu, unutrašnjem tehničkom slomu, prikrivenom ograničavanju novčanih tokova ili kombinaciji više faktora — javnost još nema jasan odgovor.
A dok ga ne dobije, svaki novi sat bez normalnog bankarstva biće još jedan udarac poverenju u iranski finansijski sistem.
