Четири велике иранске банке већ шести дан имају озбиљне проблеме са електронским услугама, док јавност све више сумња у званична објашњења о узроку прекида.
Проблеми су погодили Bank Melli, Bank Tejarat, Bank Saderat и Export Development Bank of Iran, а клијенти већ данима не могу нормално да користе мобилно банкарство, интернет банкарство и трансакције са картице на картицу.
Иако су надлежни у првим данима говорили о „ограниченом сајбер нападу“, касније су почели да тврде да је реч о техничким поремећајима у инфраструктури за обраду података.
Та промена објашњења додатно је појачала сумње да је стварни обим проблема много већи него што се званично признаје.
Савет за координацију банака извинио се корисницима и саопштио да ће за потпуно решавање проблема бити потребно још времена.
Међутим, за милионе људи који не могу да приступе новцу, такво објашњење није довољно.
Испред филијала се стварају редови, клијенти покушавају да подигну готовину, а многи се жале да су практично заробљени у систему који не ради.
Додатни проблем је што је употреба готовине у Ирану постала све тежа због снажне депресијације националне валуте и све већих цена.
Зато прекид електронског банкарства не представља само технички квар, већ удар на свакодневни живот грађана, трговину и поверење у финансијски систем.
На друштвеним мрежама шире се жалбе корисника, али и спекулације о томе шта се заиста догодило.
Поједини аналитичари у Ирану износе и другу теорију: да ограничење приступа рачунима можда није само последица техничког проблема, већ неформалан начин да се успори одлив новца ка тржишту валута и злата.
Таква тврдња није званично потврђена, али се уклапа у шири страх власти од финансијске панике, пада вредности валуте и пребацивања капитала у сигурније облике имовине.
Истовремено, појавила се и тврдња групе која себе назива „Црни вукови“, а која је на Телеграму преузела одговорност за последње поремећаје, представљајући их као политички мотивисану акцију.
Иранске власти, међутим, нису потврдиле ко стоји иза напада, нити су званично приписале одговорност било којој групи.
Овај случај уклапа се у шири образац притиска на ирански банкарски систем, који је последњих година више пута био мета великих сајбер напада и политички мотивисаних операција.
За разлику од класичног финансијског криминала, овакви напади имају ширу поруку: да погоде поверење у државу, њене институције и способност система да заштити новац грађана.
Управо зато ова криза има много већу тежину од обичног пада апликација.
Ако корисници данима не могу да приступе услугама, а власти истовремено мењају верзију приче, поверење у банкарски систем почиње да се урушава.
Посебно је опасно то што се криза дешава у тренутку када је иранска економија већ под огромним притиском санкција, валутних потреса и политичке нестабилности.
Банке су један од ретких стубова који морају да функционишу чак и у кризи. Када ни оне не могу да обезбеде основне услуге, проблем више није само технички, већ системски.
Главно питање сада није само када ће услуге бити обновљене, већ шта је заиста изазвало шестодневни прекид.
Да ли је реч о сајбер нападу, унутрашњем техничком слому, прикривеном ограничавању новчаних токова или комбинацији више фактора — јавност још нема јасан одговор.
А док га не добије, сваки нови сат без нормалног банкарства биће још један ударац поверењу у ирански финансијски систем.
