Ирачке власти покушавају да балансирају између САД и Ирана док се сукоб све више прелива на њихову територију
Ирак се нашао у изузетно тешкој позицији услед ескалације сукоба на Блиском истоку, покушавајући да одржи равнотежу између свог кључног савезника Сједињених Америчких Држава и утицајног суседа Ирана. Међутим, та политика балансирања постаје све тежа како се сукоб интензивира.
Након недавних напада који се приписују америчким снагама, власти у Багдаду заоштриле су реторику и дале зелено светло паравојним формацијама познатим као Хашд ал-Шаби да одговоре у циљу „самоодбране“. Ове снаге, иако интегрисане у државни систем, укључују и бројне проиранске фракције које су већ преузеле одговорност за нападе дроновима и ракетама на америчке циљеве. (Index)
Напади су се интензивирали након почетка ширег америчко-израелског сукоба са Ираном крајем фебруара, а мета су, између осталог, били и објекти америчке дипломатске мисије у Багдаду. (Index)
Ирачке власти покушавају да задрже равнотежу, па су истовремено позвале на разговор и америчког и иранског представника након одвојених напада у којима су страдали припадници различитих страна. Аналитичари истичу да је реч о „класичном балансирању“, али упозоравају да је простор за такву политику све ужи. (Index)
У међувремену, амерички напади на проиранске групе у Ираку су појачани и проширени на више региона, укључујући запад земље и подручја близу Курдистана. Само у једном нападу погинуло је петнаест припадника Хашда, док је у другом страдало још неколико војника. (Index)
Према проценама стручњака, циљ ових удара је да се ослабе структуре које изводе нападе на америчке интересе у региону, али и да се спрече даљи напади на енергетску инфраструктуру и војне базе.
Ситуацију додатно компликује чињеница да Хашд ал-Шаби чини око шездесет различитих фракција, од којих неке делују самостално и ван директне контроле државе. Управо то повећава ризик од неконтролисане ескалације.
Стручњаци упозоравају да би наставак оваквог развоја догађаја могао довести до озбиљне нестабилности, па чак и до унутрашњег сукоба. Ирачка влада, како се наводи, нема довољно снаге да разоружа све наоружане групе без ризика од ширег конфликта који би могао да прерасте у грађански рат. (Index)
