Ilegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov sve više se prepoznaje kao problem koji daleko prevazilazi pitanje zaštite morskog sveta. On postaje jedan od zanemarenih faktora klimatskih promena, ekonomske nestabilnosti i migracionih kriza.
Ljudi su vekovima tretirali okeane kao neiscrpan resurs, ali je stvarnost pokazala da su morski ekosistemi osetljivi i da njihovo narušavanje ima posledice po celu planetu.
Međunarodna pravila pokušala su da uvedu red kroz uspostavljanje ekskluzivnih ekonomskih zona, u kojima priobalne države imaju kontrolu nad morskim resursima. Međutim, u mnogim siromašnijim zemljama kontrola je ostala slaba, što je omogućilo širenje ilegalnog ribolova.
Procenjuje se da ilegalni ribolov čini i do 20 odsto globalnog ulova, dok priobalnim ekonomijama svake godine nanosi ogromnu finansijsku štetu.
Ipak, najveća opasnost nije samo ekonomska. Okeani su najveći prirodni rezervoar ugljenika na planeti i apsorbuju oko četvrtinu ugljen-dioksida koji nastaje ljudskim aktivnostima. Ta sposobnost zavisi od zdravih i uravnoteženih morskih ekosistema.
Kada ilegalni ribolov uništava velike predatore kao što su ajkule, tuna i sabljarke, narušava se čitav lanac ishrane u moru. Uklanjanje ovih vrsta može da pokrene lančane reakcije koje menjaju čitave ekosisteme.
Bez velikih predatora, pojedine vrste se nekontrolisano razmnožavaju, uništavaju morske trave i remete cikluse fitoplanktona. Upravo morske trave, mangrove i fitoplankton spadaju među najvažnije prirodne sisteme za hvatanje i skladištenje ugljenika.
Zbog toga ilegalni ribolov indirektno slabi sposobnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid i time doprinosi pogoršanju klimatske krize.
Posledice se ne zaustavljaju u moru. Zajednice u južnoj Aziji, zapadnoj Africi i na Pacifiku u velikoj meri zavise od ribarstva kao izvora hrane i prihoda. Kada riblji fondovi propadaju, rastu siromaštvo, dugovi i pritisak na stanovništvo da napusti svoje domove.
Ono što počinje kao privremena potraga za poslom može vremenom prerasti u trajno raseljavanje. Zbog toga sve više stručnjaka ovaj proces opisuje kao oblik klimatskih migracija.
Procene pokazuju da bi klimatske promene do sredine veka mogle da rasele više od 200 miliona ljudi širom sveta. Ilegalni ribolov mogao bi da bude jedan od tiših, ali veoma važnih pokretača tog procesa, posebno u priobalnim regionima gde more predstavlja i izvor hrane i osnovu ekonomije.
Uprkos tome, ilegalni ribolov se i dalje često posmatra samo kao pitanje kontrole ribarstva, a ne kao klimatski, ekonomski i bezbednosni izazov.
Ako se ovaj problem ne prepozna kao široka pretnja po životnu sredinu, ekonomiju i ljudsku bezbednost, njegove posledice po klimu i migracije mogle bi da postanu još ozbiljnije u narednim decenijama.
