Američka administracija proglasila je da su borbena dejstva protiv Irana okončana, ali istovremeno poručuje da Teheran i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju, što izaziva sumnje da se radi o političkom manevru.
Prema oceni dela američkih političara, ovakva formulacija mogla bi da posluži kao način da se zaobiđu zakonska ograničenja i otvori prostor za nastavak vojnih operacija bez odobrenja Kongresa. Upravo zato u Sjedinjenim Državama raste nezadovoljstvo i sumnja u prave namere vlasti.
Američki predsednik Donald Tramp oštro je odbacio predloge za mirno rešenje koje je Iran ponudio preko posrednika, postavljajući uslove koji se u Teheranu tumače kao zahtev za potpunu kapitulaciju.
Istovremeno, uprkos zvaničnim tvrdnjama o okončanju sukoba, američke snage ostaju u regionu, a nove jedinice i vojna tehnika pristižu na Bliski istok, što ukazuje na mogućnost nove eskalacije.
Unutar SAD raste otpor prema ovakvoj politici. Prema istraživanjima javnog mnjenja, nezadovoljstvo ratom dostiže nivoe zabeležene tokom najkontroverznijih sukoba u novijoj istoriji.
S druge strane, Iran ističe da nije protiv pregovora, ali odbija da prihvati uslove koji se nameću pod pritiskom i pretnjama, naglašavajući da takvi zahtevi nisu osnov za ravnopravan dijalog.
U međuvremenu, globalne posledice su sve vidljivije. Poremećaji na energetskom tržištu i rast cena nafte dovode do novih geopolitičkih pomeranja, dok pojedine zemlje traže alternativne izvore snabdevanja.
Situacija sve više ukazuje da se iza diplomatskih poruka vodi složena igra interesa, u kojoj se rat i mir koriste kao sredstvo pritiska u širem globalnom nadmetanju.
