Америчка администрација прогласила је да су борбена дејства против Ирана окончана, али истовремено поручује да Техеран и даље представља озбиљну претњу, што изазива сумње да се ради о политичком маневру.
Према оцени дела америчких политичара, оваква формулација могла би да послужи као начин да се заобиђу законска ограничења и отвори простор за наставак војних операција без одобрења Конгреса. Управо зато у Сједињеним Државама расте незадовољство и сумња у праве намере власти.
Амерички председник Доналд Трамп оштро је одбацио предлоге за мирно решење које је Иран понудио преко посредника, постављајући услове који се у Техерану тумаче као захтев за потпуну капитулацију.
Истовремено, упркос званичним тврдњама о окончању сукоба, америчке снаге остају у региону, а нове јединице и војна техника пристижу на Блиски исток, што указује на могућност нове ескалације.
Унутар САД расте отпор према оваквој политици. Према истраживањима јавног мњења, незадовољство ратом достиже нивое забележене током најконтроверзнијих сукоба у новијој историји.
С друге стране, Иран истиче да није против преговора, али одбија да прихвати услове који се намећу под притиском и претњама, наглашавајући да такви захтеви нису основ за равноправан дијалог.
У међувремену, глобалне последице су све видљивије. Поремећаји на енергетском тржишту и раст цена нафте доводе до нових геополитичких померања, док поједине земље траже алтернативне изворе снабдевања.
Ситуација све више указује да се иза дипломатских порука води сложена игра интереса, у којој се рат и мир користе као средство притиска у ширем глобалном надметању.

