Незадовољство америчким председником Доналдом Трампом нагло расте међу традиционалним савезницима Вашингтона у Персијском заливу, чији лидери страхују да Бела кућа није у стању да дипломатским путем оконча рат са Ираном. Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Кувајт и Бахреин све отвореније изражавају фрустрацију због наставка иранских ракетних и дронских напада и последица сукоба по њихове земље.
„Трамп је започео овај рат, а ми плаћамо цену“, поручио је један званичник из региона, наводећи да је бес према Сједињеним Државама достигао највиши ниво од почетка америчко-израелског напада на Иран у фебруару. Поједине земље Персијског залива чак су почеле да преиспитују сврсисходност присуства великих америчких војних база на својој територији.
Иако су ове државе деценијама ослоњене на америчку војну заштиту и наоружање, све више покушавају да прошире круг безбедносних партнера. Споразум о међусобној одбрани који су Саудијска Арабија, Турска и Пакистан потписали прошле недеље у дипломатским круговима тумачи се и као порука Вашингтону да заливске државе више не желе да њихова безбедност зависи искључиво од САД.
Саудијска Арабија се последњих недеља нашла под посебним притиском. Поред напада из Ирана и дејстава проиранских група из Ирака, Хути из Јемена гађају саудијску енергетску инфраструктуру и прете да угрозе пловидбу кроз мореуз Баб ел Мандеб. То је посебно опасно јер се Ријад, након затварања Ормуског мореуза, у великој мери ослања на луке на Црвеном мору за извоз нафте.
Однос заливских држава према рату значајно се променио. Оман се сукобу противио од почетка, док су Саудијска Арабија, УАЕ и Бахреин у појединим фазама подржавали војни притисак на Техеран. Емиратске снаге извеле су више напада на иранску територију, док је Саудијска Арабија узвраћала проиранским групама које су је нападале из Ирака. Међутим, очекивања да би рат могао брзо да сломи Иран нису се остварила, а Техеран није отворио Ормуски мореуз.
Додатно незадовољство изазива Трампов приступ, који се у региону све чешће описује као непредвидив. Амерички председник је у више наврата упућивао оштре претње Ирану, а затим одустајао од најављених удара позивајући се на напредак у преговорима. Заливске земље биле су незадовољне и меморандумом који су САД и Иран постигли у јуну, јер није решавао њихова главна безбедносна питања – иранске балистичке ракете и подршку савезничким оружаним групама широм региона.
Бела кућа одбацује тврдње да су односи са арапским савезницима озбиљно нарушени и наводи да Трамп има изузетно добре односе са партнерима у Персијском заливу. Америчка администрација за наставак сукоба оптужује Техеран, тврдећи да је Иран изабрао пут војне ескалације и напада на суседне државе.
Ипак, заливске државе налазе се у све тежој позицији – истовремено су љуте на Вашингтон због рата у који су увучене и зависне од америчког оружја, обавештајних података и војне заштите. Наставак сукоба додатно би угрозио нафтни извоз, инвестиције и велике међународне догађаје у региону, због чега расте притисак да се рат са Ираном што пре оконча.
