Nezadovoljstvo američkim predsednikom Donaldom Trampom naglo raste među tradicionalnim saveznicima Vašingtona u Persijskom zalivu, čiji lideri strahuju da Bela kuća nije u stanju da diplomatskim putem okonča rat sa Iranom. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Kuvajt i Bahrein sve otvorenije izražavaju frustraciju zbog nastavka iranskih raketnih i dronskih napada i posledica sukoba po njihove zemlje.
„Tramp je započeo ovaj rat, a mi plaćamo cenu“, poručio je jedan zvaničnik iz regiona, navodeći da je bes prema Sjedinjenim Državama dostigao najviši nivo od početka američko-izraelskog napada na Iran u februaru. Pojedine zemlje Persijskog zaliva čak su počele da preispituju svrsishodnost prisustva velikih američkih vojnih baza na svojoj teritoriji.
Iako su ove države decenijama oslonjene na američku vojnu zaštitu i naoružanje, sve više pokušavaju da prošire krug bezbednosnih partnera. Sporazum o međusobnoj odbrani koji su Saudijska Arabija, Turska i Pakistan potpisali prošle nedelje u diplomatskim krugovima tumači se i kao poruka Vašingtonu da zalivske države više ne žele da njihova bezbednost zavisi isključivo od SAD.
Saudijska Arabija se poslednjih nedelja našla pod posebnim pritiskom. Pored napada iz Irana i dejstava proiranskih grupa iz Iraka, Huti iz Jemena gađaju saudijsku energetsku infrastrukturu i prete da ugroze plovidbu kroz moreuz Bab el Mandeb. To je posebno opasno jer se Rijad, nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, u velikoj meri oslanja na luke na Crvenom moru za izvoz nafte.
Odnos zalivskih država prema ratu značajno se promenio. Oman se sukobu protivio od početka, dok su Saudijska Arabija, UAE i Bahrein u pojedinim fazama podržavali vojni pritisak na Teheran. Emiratske snage izvele su više napada na iransku teritoriju, dok je Saudijska Arabija uzvraćala proiranskim grupama koje su je napadale iz Iraka. Međutim, očekivanja da bi rat mogao brzo da slomi Iran nisu se ostvarila, a Teheran nije otvorio Ormuski moreuz.
Dodatno nezadovoljstvo izaziva Trampov pristup, koji se u regionu sve češće opisuje kao nepredvidiv. Američki predsednik je u više navrata upućivao oštre pretnje Iranu, a zatim odustajao od najavljenih udara pozivajući se na napredak u pregovorima. Zalivske zemlje bile su nezadovoljne i memorandumom koji su SAD i Iran postigli u junu, jer nije rešavao njihova glavna bezbednosna pitanja – iranske balističke rakete i podršku savezničkim oružanim grupama širom regiona.
Bela kuća odbacuje tvrdnje da su odnosi sa arapskim saveznicima ozbiljno narušeni i navodi da Tramp ima izuzetno dobre odnose sa partnerima u Persijskom zalivu. Američka administracija za nastavak sukoba optužuje Teheran, tvrdeći da je Iran izabrao put vojne eskalacije i napada na susedne države.
Ipak, zalivske države nalaze se u sve težoj poziciji – istovremeno su ljute na Vašington zbog rata u koji su uvučene i zavisne od američkog oružja, obaveštajnih podataka i vojne zaštite. Nastavak sukoba dodatno bi ugrozio naftni izvoz, investicije i velike međunarodne događaje u regionu, zbog čega raste pritisak da se rat sa Iranom što pre okonča.
