06.09.2026
Belgrade, RS 25 C

Најновије вести

ЕКОНОМИСТ: МИЛЕЈ ЗАОШТРАВА СПОР ОКО ФОЛКЛАНДА, оштрија реторика знак политичке слабости

Milei

Аргентински председник Хавијер Милеј нагло је пооштрио реторику према Великој Британији око Фолкландских, односно Малвинских острва, а британски „Економист“ оцењује да је такав заокрет пре свега последица слабљења његове политичке позиције у Аргентини.

Милеј је у интервјуу за „Економист“ категорично поручио да су Малвини део Аргентине и да ће Буенос Ајрес наставити да полаже право и на Јужну Џорџију, Јужна Сендвичка острва и околне поморске области. Истовремено је нагласио да Аргентина не намерава да своје територијалне захтеве остварује ратом, већ преговорима са Лондоном.

Аргентински председник је 3. септембра додатно подигао тензије поруком да светом дувају „ветрови промена“ који иду у прилог аргентинским претензијама. Охрабриле су га изјаве америчког председника Доналда Трампа, који је наговестио да Вашингтон преиспитује свој досадашњи однос према спору и није желео да обећа да би САД стале уз Британију у евентуалној новој кризи.

Милеј је најавио и оштрије санкције компанијама које учествују у експлоатацији нафте око спорних острва без одобрења Аргентине. Његова влада припрема закон којим би биле појачане казне за компаније укључене у нафтне пројекте у том подручју, а Буенос Ајрес је покренуо и истрагу веза више десетина компанија са истраживањем и експлоатацијом угљоводоника.

Посебно је спорно нафтно поље „Си лајон“, северно од острва, чије се резерве процењују на око 1,7 милијарди барела. У пројекат су укључене компаније Navitas Petroleum и Rockhopper Exploration, док аргентинска влада тврди да је експлоатација ресурса без њене сагласности кршење суверених права Аргентине.

Лондон је одмах одбацио аргентинске захтеве. Британски званичници поручили су да њихова позиција остаје непромењена и да становници Фолкландских острва имају право да сами одлучују о својој будућности. На референдуму 2013. године огромна већина становника изјаснила се за останак у статусу британске прекоморске територије.

Милеј, међутим, тврди да је могуће доћи до дугорочног споразума са Британијом. Као пример навео је договор Лондона и Пекинга о враћању Хонгконга Кини 1997. године, постављајући питање зашто сличан договор једног дана не би могао да буде постигнут и са Аргентином.

„Економист“ оцењује да иза наглог јачања националне реторике стоје и унутрашњи политички проблеми аргентинског председника. Милеј намерава да се кандидује за други мандат 2027. године, али његова популарност је у паду, док грађани, упркос значајном смањењу инфлације, све више негодују због слабог привредног раста, недостатка нових радних места, високих трошкова живота и оптужби за корупцију.

Према тој анализи, заоштравање спора око Малвина могло би Милеју да помогне да учврсти подршку конзервативнијег и национално оријентисаног дела бирачког тела. Додатни проблем представља његов све тежи сукоб са потпредседницом Викторијом Виљаруел, која има блиске везе са војском и која би могла да му буде противкандидат на наредним председничким изборима.

Милејев садашњи наступ представља и велики заокрет у односу на његове раније ставове. Аргентински председник је годинама отворено истицао дивљење према бившој британској премијерки Маргарет Тачер, која је у Аргентини изузетно непопуларна због своје улоге у Фолкландском рату 1982. године.

Аргентина је тада заузела острва, након чега је Велика Британија послала војне снаге и повратила контролу после десетонедељног рата у којем је погинуло више од 900 људи.

Сада, у тренутку када Трамп отворено доводи у питање досадашњу америчку позицију, а Милеју опада подршка код куће, спор око Малвина поново постаје једно од централних геополитичких и унутрашњополитичких питања у Аргентини.

Претходни чланак

АЛТМАН О ПОТРОШЊИ ВОДЕ ЗБОГ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ: 38.000 ChatGPT упита троши воде колико производња једног бадема

Sledeći članak

МИ СНАГА НАРОДА КРИТИКУЈЕ ДРЖАВНИ ВРХ: „Побегли су од комеморације Ратку Младићу, али не могу од одговорности“

Препоручујемо да погледате

“Аксиос”: Украјина сумња да Израел добија жито из нових региона Русије

Искрцавање брода „Панормитис“ у луци Хаифа, који је превозио пшеницу из нових региона Русије, могло би довести до кризе у односима између Украјине и Израела, јавио је дописник Аксиоса Барак Равид, позивајући се на украјинског […]

КУВАЈТ: Више припадника војске повређено у иранским нападима дроновима

Више припадника оружаних снага Кувајта повређено је у иранским нападима дроновима на војне објекте и базе у земљи, саопштио је Генералштаб кувајтске војске. Према наводима Министарства одбране, од раних јутарњих часова у ваздушном простору Кувајта […]

Русија захтева истрагу убиства новинара у Либану

Русија инсистира на спровођењу истраге о погибији новинара телевизијских канала “Ал Манар” и “Ал Мајадин”, који су страдали у удару израелске војске на југу Либана, саопштило је Министарство спољних послова Русије. Москва је оценила да […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *