Argentinski predsednik Havijer Milej naglo je pooštrio retoriku prema Velikoj Britaniji oko Folklandskih, odnosno Malvinskih ostrva, a britanski „Ekonomist“ ocenjuje da je takav zaokret pre svega posledica slabljenja njegove političke pozicije u Argentini.
Milej je u intervjuu za „Ekonomist“ kategorično poručio da su Malvini deo Argentine i da će Buenos Ajres nastaviti da polaže pravo i na Južnu Džordžiju, Južna Sendvička ostrva i okolne pomorske oblasti. Istovremeno je naglasio da Argentina ne namerava da svoje teritorijalne zahteve ostvaruje ratom, već pregovorima sa Londonom.
Argentinski predsednik je 3. septembra dodatno podigao tenzije porukom da svetom duvaju „vetrovi promena“ koji idu u prilog argentinskim pretenzijama. Ohrabrile su ga izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nagovestio da Vašington preispituje svoj dosadašnji odnos prema sporu i nije želeo da obeća da bi SAD stale uz Britaniju u eventualnoj novoj krizi.
Milej je najavio i oštrije sankcije kompanijama koje učestvuju u eksploataciji nafte oko spornih ostrva bez odobrenja Argentine. Njegova vlada priprema zakon kojim bi bile pojačane kazne za kompanije uključene u naftne projekte u tom području, a Buenos Ajres je pokrenuo i istragu veza više desetina kompanija sa istraživanjem i eksploatacijom ugljovodonika.
Posebno je sporno naftno polje „Si lajon“, severno od ostrva, čije se rezerve procenjuju na oko 1,7 milijardi barela. U projekat su uključene kompanije Navitas Petroleum i Rockhopper Exploration, dok argentinska vlada tvrdi da je eksploatacija resursa bez njene saglasnosti kršenje suverenih prava Argentine.
London je odmah odbacio argentinske zahteve. Britanski zvaničnici poručili su da njihova pozicija ostaje nepromenjena i da stanovnici Folklandskih ostrva imaju pravo da sami odlučuju o svojoj budućnosti. Na referendumu 2013. godine ogromna većina stanovnika izjasnila se za ostanak u statusu britanske prekomorske teritorije.
Milej, međutim, tvrdi da je moguće doći do dugoročnog sporazuma sa Britanijom. Kao primer naveo je dogovor Londona i Pekinga o vraćanju Hongkonga Kini 1997. godine, postavljajući pitanje zašto sličan dogovor jednog dana ne bi mogao da bude postignut i sa Argentinom.
„Ekonomist“ ocenjuje da iza naglog jačanja nacionalne retorike stoje i unutrašnji politički problemi argentinskog predsednika. Milej namerava da se kandiduje za drugi mandat 2027. godine, ali njegova popularnost je u padu, dok građani, uprkos značajnom smanjenju inflacije, sve više negoduju zbog slabog privrednog rasta, nedostatka novih radnih mesta, visokih troškova života i optužbi za korupciju.
Prema toj analizi, zaoštravanje spora oko Malvina moglo bi Mileju da pomogne da učvrsti podršku konzervativnijeg i nacionalno orijentisanog dela biračkog tela. Dodatni problem predstavlja njegov sve teži sukob sa potpredsednicom Viktorijom Viljaruel, koja ima bliske veze sa vojskom i koja bi mogla da mu bude protivkandidat na narednim predsedničkim izborima.
Milejev sadašnji nastup predstavlja i veliki zaokret u odnosu na njegove ranije stavove. Argentinski predsednik je godinama otvoreno isticao divljenje prema bivšoj britanskoj premijerki Margaret Tačer, koja je u Argentini izuzetno nepopularna zbog svoje uloge u Folklandskom ratu 1982. godine.
Argentina je tada zauzela ostrva, nakon čega je Velika Britanija poslala vojne snage i povratila kontrolu posle desetonedeljnog rata u kojem je poginulo više od 900 ljudi.
Sada, u trenutku kada Tramp otvoreno dovodi u pitanje dosadašnju američku poziciju, a Mileju opada podrška kod kuće, spor oko Malvina ponovo postaje jedno od centralnih geopolitičkih i unutrašnjopolitičkih pitanja u Argentini.
