Egipatski lovci MiG-29M/M2 našli su se na jednom od najozbiljnijih ispita od ulaska u službu, pošto su tokom zajedničke kinesko-egipatske vojne vežbe „Orlovi civilizacije 2026“ učestvovali u simuliranim vazdušnim borbama protiv kineskih teških lovaca J-16.
Vazdušni deo vežbe počeo je 23. avgusta, a kineski J-16 sukobljavao se u simuliranim borbama i sa egipatskim MiG-29M/M2 i sa francuskim „Rafalima“. Početni scenariji obuhvatali su borbe jedan na jedan, nakon čega je planiran prelazak na složenije operacije sa većim brojem aviona.
Za MiG-29M/M2 susret sa J-16 predstavlja posebno zahtevan test, jer je kineski avion znatno teža letelica, sa snažnijim radarom, većim doletom, većom nosivošću i jednim od najsavremenijih kineskih paketa elektronike i naoružanja.
J-16 je razvijen na osnovu kineske porodice aviona nastale iz sovjetskog Su-27 i pripada teškim dvomotornim višenamenskim lovcima. Kina ga je tokom poslednjih godina uvodila u velikom broju, a procenjuje se da njeno ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa više od 450 primeraka.
Za razliku od MiG-29M, koji je razvijen kao lakši i jeftiniji višenamenski lovac, J-16 ima mnogo veću količinu goriva, snažniji radar i mogućnost nošenja većeg broja raketa.
Posebna prednost kineskog aviona u borbi na velikim daljinama predstavljaju savremene rakete vazduh-vazduh PL-15. Ova raketa koristi aktivno radarsko navođenje, a njen domet procenjuje se na oko 200 kilometara, što je čini jednim od najznačajnijih oružja kineske borbene avijacije.
J-16 raspolaže i savremenim radarom sa aktivnom elektronski skeniranom antenom, kao i naprednim sistemima za elektronsko ratovanje, što mu daje značajne mogućnosti za otkrivanje i napad na protivnika pre nego što dođe do bliske vazdušne borbe.
Egipatski MiG-29M/M2, međutim, predstavljaju znatno moderniju verziju čuvenog sovjetskog MiG-29 u odnosu na prve modele tog aviona.
Egipat je 2015. godine naručio 46 aviona MiG-29M/M2, koji su isporučeni do kraja decenije. Oni su opremljeni modernizovanim motorima RD-33MK, radarom „Žuk-ME“, optoelektronskim sistemom i mogućnošću upotrebe savremenih raketa vazduh-vazduh R-77 i R-73.
MiG-29M/M2 zato ima mnogo veći borbeni potencijal od ranih MiG-29 koji su ulazili u službu tokom osamdesetih godina.
Njegove prednosti posebno dolaze do izražaja u manevarskoj borbi na manjim rastojanjima, gde manja masa, snažni motori i dobra pokretljivost mogu da predstavljaju ozbiljan problem i za znatno veći avion.
Ipak, u borbi van vizuelnog dometa razlika u generaciji elektronike i raketnog naoružanja daje J-16 značajne prednosti na papiru.
Zbog toga je susret dva aviona posebno zanimljiv i za Rusiju. MiG-29M predstavlja jedan od najsavremenijih izvoznih razvojnih pravaca porodice MiG-29, dok J-16 pokazuje koliko je Kina u poslednjih nekoliko decenija razvila sopstvene sisteme na osnovu vazduhoplovne tehnologije koja je prvobitno potekla iz Sovjetskog Saveza.
Kineski avion je, naime, potomak porodice Su-27, ali su njegovi radari, elektronika, sistemi za elektronsko ratovanje i najvažnije rakete danas domaće kineske proizvodnje.
Peking je u Egipat poslao najmanje šest J-16, a avioni su do Severne Afrike preleteli više od 6.000 kilometara za približno devet sati, uz dopunjavanje gorivom u vazduhu iz aviona YY-20.
Uz lovce su raspoređeni i kineski avioni za rano otkrivanje i komandovanje KJ-500, vazdušne cisterne YY-20, transportni avioni Y-20 i helikopteri Z-20.
Takva grupa omogućava kineskom ratnom vazduhoplovstvu da vežba daleko složenije operacije od običnog dvoboja dva lovca.
Prisustvo aviona KJ-500 posebno je značajno jer u stvarnom sukobu podaci koje lovcu obezbeđuje avion za rano otkrivanje mogu da budu presudni. Lovac može da dobije podatke o protivniku bez neprekidnog korišćenja sopstvenog radara i da ranije zauzme povoljan položaj za napad.
Egipat je za Kinu izuzetno zanimljiv partner upravo zbog neobično raznovrsnog sastava svog ratnog vazduhoplovstva.
Kairo istovremeno koristi ruske MiG-29M/M2, francuske „Rafale“ i veliki broj američkih F-16. Kineski piloti tako dobijaju priliku da tokom jedne vežbe stiču iskustvo protiv aviona razvijenih po potpuno različitim ruskim i zapadnim koncepcijama.
Za egipatske pilote korist je podjednako velika, jer dobijaju retku priliku da se susretnu sa jednim od najsavremenijih kineskih borbenih aviona koji se ne nudi za izvoz i koji do sada nije učestvovao u zajedničkim vežbama u Africi.
J-16 je u Egiptu takođe vežbao protiv „Rafala“, što predstavlja prvi poznati neposredni trenažni susret ova dva tipa aviona.
Ipak, rezultati vazdušnih borbi nisu objavljeni.
Nisu poznata ni pravila pod kojima su dvoboji izvođeni, ograničenja u upotrebi radara i drugih senzora, vrste raketa čija je upotreba simulirana, početni položaji aviona niti uloga sistema za rano otkrivanje.
Zbog toga na osnovu javno dostupnih snimaka nije moguće utvrditi da li je J-16 nadmašio MiG-29M ili „Rafal“, niti kolika je stvarna razlika između ovih aviona u različitim uslovima vazdušne borbe.
Vežba je, međutim, značajna upravo zato što je egipatski MiG-29M prvi put dobio priliku da se u realističnim uslovima suprotstavi avionu koji je tehnološki noviji, teži, ima veći dolet i pripada samom vrhu kineske borbene avijacije.
Za Kinu je to istovremeno prilika da proveri sopstvenu taktiku protiv moderne ruske konstrukcije, dok Egipat može neposredno da uporedi mogućnosti različitih škola vazduhoplovne tehnologije koje već koristi ili sa kojima bi mogao da sarađuje u budućnosti.
