Амерички фармер Џоел Грос из савезне државе Вашингтон тврди да су државне и локалне институције регулаторни систем окренуле против њега након што је јавно критиковао ограничења која се односе на коришћење сопствене земље. Грос обрађује готово 5.000 акри земљишта код Вилсон Крика, укључујући око 400 акри наводњаваних површина под луцерком и пшеницом, док остатак користи као пашњак за говеда расе црни ангус.
Проблем је почео када је пожелео да изгради кућу на сопственом имању. Правила савезне државе Вашингтон о заштити природног станишта степе захтевају да власник надокнади површину станишта која се нарушава изградњом. Према Гросовим наводима, за сваки акар захваћен кућом, прилазним путем и обавезном соларном инфраструктуром могао би да буде приморан да трајно заштити најмање још два акра земље од будуће градње или да плати накнаду држави.
Грос такав систем назива својеврсном „изнудом“, истичући да је власник земљишта и да на њега плаћа порез, али да истовремено мора да добије дозволу државе како би га користио. Према истраживању које се наводи у анализи, државни и локални прописи чине око 203.976 долара, односно 29,5 одсто просечне продајне цене новоизграђене куће од 690.701 долар у анализираним окрузима Вашингтона. Само ангажовање овлашћеног биолога за потребну инспекцију станишта, према Гросовим речима, може да кошта између 2.000 и 10.000 долара.
Сукоб је додатно ескалирао након што је Грос 25. јуна 2026. године на Фејсбуку објавио оштру критику државних прописа под насловом „КОНФИСКОВАНО“, оптужујући власти за задирање у право приватне својине. Два дана касније директор окружне службе за развој Џим Андерсон-Кук одговорио је опширном објавом у којој је оспорио Гросове тврдње и навео да су запослени у округу након полемике добијали претње смрћу. Грос, међутим, тврди да никада није позивао на насиље.
Посебно спорно питање односи се на дробљење камена са Гросовог имања. Неколико месеци пре јавног сукоба са властима, локални службеници су, према његовим речима, дозволили да камен са фарме дроби у шљунак који користи искључиво за одржавање пољских путева, простора за стоку и заштиту од ерозије. Пошто материјал није продаван нити одвожен са имања, речено му је да му није потребна дозвола за комерцијални рудник.
Грос је након тога уложио око 400.000 долара у опрему за дробљење камена. Међутим, после његове јавне критике прописа, округ је исту активност почео да третира као „индустријски површински рудник“. Таква класификација могла би да захтева посебну дозволу, додатне просторне процедуре и процену у складу са законом о заштити животне средине, што би, према његовој процени, могло да траје годинама и кошта до 200.000 долара.
Случај долази у тренутку када се амерички пољопривредници већ суочавају са високим ценама ђубрива, механизације и енергената, скупим кредитима и растућим дуговима. Истраживање међу 4.000 америчких фармера показало је да је 20 одсто њих смањивало површине под кукурузом због високих цена и проблема у снабдевању ђубривом.
Мартин Армстронг оцењује да се пољопривреда све више претвара из производње хране у борбу са администрацијом, дозволама, еколошким проценама и прописима. Према његовом ставу, право приватне својине губи смисао уколико држава може да одређује шта власник сме да ради на сопственој земљи, а да притом он и даље сноси све трошкове власништва и плаћа порез.
Последица све већег регулаторног оптерећења могла би да буде даље нестајање малих и средњих фарми. Велике аграрне корпорације могу да финансирају адвокате, консултанте и читаве секторе задужене за усклађивање са прописима, док мањи произвођачи све теже подносе исте трошкове. То води концентрацији производње хране у рукама све мањег броја великих компанија.
Случај Џоела Гроса зато превазилази спор једног фармера са локалном администрацијом. У средишту проблема налази се питање колико право приватне својине заиста вреди ако власник може да буде приморан да троши десетине или стотине хиљада долара само да би добио дозволу да користи земљу која му припада — и да ли критика власти може додатно да погорша његов положај пред истим институцијама које те прописе спроводе.
