Ukupno 27 zemalja pokrenulo je procedure za aktiviranje kriznih finansijskih instrumenata Svetske banke, kako bi brzo došle do sredstava iz već postojećih programa nakon izbijanja rata sa Iranom.
Dokument ne navodi koje su zemlje uključene u ovaj proces, niti ukupan iznos novca koji se traži.
Prema dostupnim informacijama, tri zemlje su već odobrile nove krizne instrumente od početka sukoba na Bliskom istoku 28. februara, dok ostale još završavaju potrebne aranžmane.
Rat i poremećaji na globalnom energetskom tržištu izazvali su šire ekonomske posledice, uključujući udar na lance snabdevanja i kašnjenja u isporukama važnih pošiljki đubriva zemljama u razvoju.
Zvaničnici Kenije i Iraka potvrdili su da traže brzu finansijsku pomoć Svetske banke kako bi ublažili posledice krize. Kenija se suočava sa naglim rastom cena goriva, dok Irak trpi oštar pad prihoda od nafte.
Ovih 27 zemalja deo je šire grupe od 101 države koje imaju pristup unapred pripremljenim mehanizmima finansiranja za krizne situacije.
Među njima su 54 zemlje uključene u opciju brzog odgovora Svetske banke, koja vladama omogućava pristup do 10 odsto neisplaćenih sredstava iz postojećih programa u slučaju vanrednih okolnosti.
Predsednik Svetske banke Adžaj Banga ranije je izjavio da bi krizni instrumenti ove institucije mogli da obezbede između 20 i 25 milijardi dolara brzo dostupnih sredstava.
On je dodao da bi preraspodelom delova postojećeg portfolija Svetska banka mogla da poveća dostupno finansiranje na 60 milijardi dolara u periodu od šest meseci, uz mogućnost da se ukupna suma kasnije podigne na oko 100 milijardi dolara.
Istovremeno, Međunarodni monetarni fond očekuje da bi do dvanaest zemalja moglo da zatraži između 20 i 50 milijardi dolara kratkoročne finansijske podrške, ali je za sada podnet relativno mali broj formalnih zahteva.
