Израелске власти су успеле да преотму контролу над уличним надзорним камерама у Ирану и да их искористе у операцијама убијања највиших представника те државе, што је средство које се све чешће користи у новијим ратовима.
Стотине милиона камера инсталиране су изнад продавница, на кућама и на раскрсницама широм света, многе су повезане на интернет и слабо обезбеђене. Недавни напредак у вештачкој интелигенцији омогућио је војсци и обавештајним агенцијама да прегледају огромне количине снимака надзорних камера и да идентификују мете.
Потенцијал таквих система да буду хаковани и коришћени против противника, Израел је живописно демонстрирао 28. фебруара, када је пратио врховног вођу Ирана ајатолаха Алија Хамнеија уз помоћ уличних камера Техерана, указују познаваоци и преглед процурелих података, јавних изјава и извештаји Асошиејтед преса.
Коришћење хакованих надзорних камера у операцији убиства Хамнеија, уз обавештајне податке, агенцији АП су описали један обавештајни званичник упознат с том операцијом и још једна особа.
Иран је инсталирао десетине хиљада камера у главном граду као одговор на таласе протеста. Нове камере је последњи пут инсталирао у јануару, када су масовне демонстрације широм земље окончане крвавим обрачуном власти са демонстрантима, у којем су погинуле хиљаде Иранаца.
Да су техеранске камере биле угрожене није била тајна: градске камере су више пута хаковане од 2021. године, а прошле године је један високопозиционирани ирански политичар јавно упозорио да је Израел угрозио камере, што представља претњу националној безбедности.
Конор Хили, директор истраживања у публикацији за истраживање надзора ИПВМ, рекао је да убиство Хамнеија илуструје хитан проблем.
“Иронија је у томе што је инфраструктура коју ауторитарне државе граде како би своју владавину учиниле неосвојивом, можда оно што њихове лидере чини највидљивијим људима који покушавају да их убију”, рекао је Хили.
Годинама су стручњаци за сајбер безбедност упозоравали да камере могу бити хаковане за рат.
Инжењер безбедности Пол Марапезе открио је 2019. да може лако да хакује милионе камера из своје кућне канцеларије у Калифорнији.
Иако је од тада више пута говорио о томе, број незаштићених камера расте. Скенирање незаштићених снимака камера ове године показало је око три милиона погодака у готово свакој земљи света, укључујући готово 2.000 камера само у Ирану, рекао је Марапезе за АП.
“Постоје милиони и милиони и милиони ових камера широм света”, казао је Марапезе и додао да је многе лако хаковати јер су “глупе”.
Компаније су рекламирале камере повезане на интернет, доступне преко мобилних телефона, са снимацима које хакери лако преусмеравају. Многе су инсталирали с минималном безбедношћу неискусни корисници који не подешавају лозинке или не инсталирају безбедносна подешавања. Обезбеђивање камера захтева сталну будност, али њихово хаковање захтева идентификацију само једне изложене рањивости, као што је застарели систем или генеричка лозинка попут “1234”.
Чак су и системи за надзор које су поставиле владе на мрежама одвојеним од интернета рањиви: потребан је само један инсајдер да би се компромитовали такви системи.
Ејал Хулата, бивши израелски саветник за националну безбедност и виши сарадник Фондације за одбрану демократија, рекао је да је Израел под сталним сајбер нападима Ирана, али да је до сада успео да се одбрани од њих.
Годинама је хаковање камера за рат било само теорија. Али 2023. године, Хамас је хаковао камере за надзор на југу Израела пре него што је извео напад 7. октобра, омогућавајући групи да прати патроле израелске војске и помаже у нападу, наводе израелски медији. Исте године, један украјински званичник је новинарима рекао да је Русија покушала да отме камере у близини лансера ракета, а 2024. су Руси хаковали камере у Кијеву и прошле године камере на граничним прелазима.
Стручњаци кажу да је напредак у вештачкој интелигенцији омогућио војсци да превазиђе кључну препреку у претварању хакованих снимака у оружје: претраживање огромних количина видео записа ради идентификације људи, возила и других мета, задатак који је некада тимовима аналитичара трајао недељама или месецима, али се сада може обавити у реалном времену. Једноставном претрагом кључних речи, вештачка интелигенција може да скенира веб камере у реалном времену и да врати резултате готово одмах.
Иранске камере су више пута хаковане у последњих неколико година. Једна иранска група у егзилу је тако 2021. објавила снимке злостављања у озлоглашеном техеранском затвору Евин. Друга група је 2022. тврдила да је хаковала преко 5.000 камера широм Техерана, објавивши гигабајте снимака надзорних камера и интерних података на Телеграм каналу.
Затим, током 12-дневног рата прошлог лета, Израел је користио техеранске камере да прати и бомбардује места састанка Врховног савета за националну безбедност Ирана, ранивши иранског председника Масуда Пезешкијана, према речима иранских посланика и израелском документарном филму.
“Све камере на нашим раскрсницама су у рукама Израела. Све на интернету је у њиховим рукама, чим се покренемо, знају”, рекао је у септембру Махмуд Набавијан, заменик председника Одбора парламента Ирана за националну безбедност.
Рањивости су се појавиле усред повећане употребе надзорних камера у Ирану после низа протеста који су потресли ту земљу. Камере у метроу, на пример, користе се за откривање жена које не носе обавезни хиџаб – мараму за главу, уз препознавање лица за идентификацију прекршитељки.
Али подаци прикупљени ради консолидације контроле стварају погодну мету за хакере, рекао је истраживач Мајкл Кастер, који је истраживао продају кинеске технологије за надзор Ирану.
Иран, који је дуго под санкцијама Запада, посебно се суочава с тешкоћама у ажурирању хардвера и софтвера, често се ослањајући на електронику произведену у Кини или старије системе. Пиратске верзије Виндоуса и другог софтвера су честе. То олакшава посао потенцијалним хакерима.
Фајненшел тајмс је раније известио о употреби камера у убиству Хамнеија. Особа упозната с том операцијом рекла је новинарима АП-а да су готово све саобраћајне камере у Техерану годинама биле хаковане и да су информације пребачене на сервере у Израелу.
Најмање једна камера била је под углом који је омогућавао Израелу да свакодневно прати кретање људи, попут места где су паркирали аутомобиле у близини комплекса иранског руководства, рекле су две особе.
Алгоритми су помогли у пружању информација, укључујући адресе људи, руте којима су ишли на посао и ко их је штитио, према речима особе упознате с том операцијом. Иста особа је рекла да је напад планиран месецима, али да је операција убрзана када је утврђено да ће Хамнеи и његови највиши званичници бити у комплексу руководства тог јутра.
Пуковник Амит Аса, бивши званичник израелске службе безбедности Шин Бет, рекао је да се такве операције покрећу многим изворима обавештајних података, као што су агенти под прикривеним знаком и прислушкивани разговори.
Међутим, Аса каже да камере играју кључну улогу јер омогућавају обавештајним службеницима да идентификују људе, пружајући кључну потврду у одлучивању о томе да ли ће напад бити извршен.
Група за обавештајне податке о сајбер претњама “Цхецк Поинт Ресеарцх” наводи да су и ирански хакерски напади на камере порасли од почетка рата, с порастом активности у Израелу и земљама Персијског залива, попут Бахреина и Уједињених Арапских Емирата.
Такви хакерски напади би могли помоћи Ирану да прати циљеве и процени штету после ракетних напада, према речима Гила Месинга, шефа групе “Цхецк Поинт Ресеарцх”.
Аналитичари процењују да је широм света инсталирано више од милијарду безбедносних камера, троструко више него пре десет година. Стотине милиона се инсталирају сваке године.
Муханад Селум, ванредни професор безбедносних студија на Институту за постдипломске студије у Дохи, рекао је да су земље Персијског залива богате нафтом, попут Катара, одавно знале да њихова нафтна постројења могу бити мета у рату и да су њихови системи били чврсто обезбеђени. Али су званичници у региону тек недавно схватили да се и уличне камере могу користити као оружје.
“Не мислим да је ико очекивао да ће ове саобраћајне камере постати алати за циљање. Свуда је узбуна. Како то да је целокупно иранско руководство обезглављено првог дана? То је тема о којој се говори”, рекао је Селум.
Монархије Персијског залива су забраниле становницима да снимају или преносе уживо снимке иранских напада, а УАЕ су ухапсиле десетине људи због дељења на интернету видео снимака сукоба. Иако су делимично усмерене на заштиту угледа земље, забране су такође мотивисане забринутошћу да би такве снимке могла да искористи иранска војска, рекао је Селум.
Раније овог месеца, израелски Национални директорат за сајбер безбедност саопштио је да је упозорио стотине власника камера које је Иран циљао и позвао јавност да промени лозинке и ажурира софтвер ради спречавања напада.
