Kineska vojska je prvi put pokazala novi, bezrepi borbeni avion koji analitičari karakterišu kao njihov lovac šeste generacije. J-36, veliki, nekonvencionalni prototip koji je leteo u javnosti zajedno sa avionom za praćenje J-20 ponovo je pokrenuo debatu o tome da li Peking smanjuje tehnološki zaostatak za Zapadom.
Uzbuna zbog kineskog J-36 proizilazi iz njegovog potencijala da fundamentalno promeni stratešku ravnotežu u Azijsko-pacifičkom regionu. On predstavlja generacijski skok u odnosu na F-22, ne samo u tehnologiji, već i u samom konceptu kako će se voditi vazdušne borbe. Dok je F-22 lovac namenjen „vazdušnoj dominaciji“, J-36 je dizajniran kao masivni, neprimetni „leteći komandni centar“ izgrađen za operacije na velikim daljinama.
Navodi se da J-36 efikasno deluje iznad 20.000 metara, što mu daje bukvalno „viši teren“ u odnosu na F-22, koji ima plafon leta od oko 18.000 metara. Ovo omogućava J-36 da prvi uoči F-22, dok je sam teži za otkrivanje. Incident iz 2023. godine kada se F-22 mučio da presretne kineski balon na 20.000 metara često se navodi kao praktičan primer ovog ograničenja.
Let Konkordom koji je preleteo Atlantik od Londona do Njujorka za oko 3 sata na visini od 18.000 metara, je ogromna razlika u poređenju sa 12.000 metara za konvencionalne avione. Ukoliko pogledate kroz prozor Konkorda, mogli biste da vidite Boing 747 kako leti ispod i izgledao bi sićušno sa te visine. Ukoliko biste pogledali iznad, bilo bi mračno kao da možete videti početak svemira, iako tehnički on počinje na 89.000 metara. U slučaju da J-36 može da puca na F-22 sa te visine, to bi značilo da je on moćno oružje.
J-36 verovatno nosi raketu PL-17 dometa preko 400 km, što je više nego dvostruko više od dometa AIM-120D aviona F-22 (približno 160 km). U kombinaciji sa potencijalno snažnijim AESA radarom, J-36 bi teoretski mogao da detektuje, cilja i puca na F-22 mnogo pre nego što F-22 uopšte dođe u domet paljbe prema J-36.
Ako F-22 preživi fazu van vizuelnog dometa i približi se vizuelnom dometu, njegova superiorna okretnost, zahvaljujući vektorskom upravljanju potiskom, dala bi mu značajnu prednost u tradicionalnoj vazdušnoj borbi protiv mnogo većeg J-36, koji nije dizajniran za tu vrstu manevrisanja.
J-36 je dizajniran sa „pametnim“ oklopom i moćnim sistemima ugrađenim u avion za obradu ogromnih količina podataka i potencijalno korišćenje usmerenog energetskog ometanja. Mogao bi da koristi svoj sistem za elektronsko ratovanje da poremeti senzore i komunikaciju F-22, zaslepljujući ga dok istovremeno dostavlja informacije o ciljanju sopstvenim raketama ili pratećim dronovima.
Zabrinutost u SAD nije zbog vazdušne borbe jedan na jedan već o tome da bi dizajn J-36 omogućio Kini da projektuje moć i izazove američke operacije na način na koji F-22 ne može da parira.
Sukob J-36 i F-22 je u suštini takmičenje „sistem protiv platforme“. F-22 je neverovatno sposobna, ali ograničena platforma. J-36 je centralni deo umreženog sistema dizajniranog da dominira bojnim prostorom. Uzbuna u SAD dolazi od spoznaje da je Kina ne samo proizvela prototip aviona šeste generacije pre nego što su SAD finalizovale sopstveni dizajn NGAD/F-47, već da je njena filozofija dizajna direktno usmerena na ključne ranjivosti američkog načina ratovanja u Pacifiku.
Ukratko, SAD su uznemirene jer bi J-36, ako uđe u proizvodnju kako je najavljeno, mogao da neutrališe glavnu taktičku prednost Amerike u regionu koristeći superiorni domet, visinu i svest o bojnom prostoru kako bi diktirao razvoj događaja.
U prevodu, SAD bi mogle imati ozbiljne probleme u odbrani Tajvana u slučaju eskalacije.
