Годину дана након пада лета „Ер Индије” 171, који се срушио мање од једног минута после полетања са аеродрома у Ахмедабаду, породице жртава и даље се боре за исправну идентификацију посмртних остатака.
У несрећи, која се догодила 12. јуна 2025. године, погинуло је 260 људи — 241 особа у авиону и 19 људи на земљи. Пад је преживео само један путник.
Митен Пател, чији су родитељи Ашок и Шобана Пател погинули у авиону, присећа се да је у болници у Ахмедабаду дао узорке крви како би помогао у њиховој идентификацији. Он и његов брат стигли су у Индију неколико сати после несреће, носећи зубне картоне родитеља.
Посмртни остаци породице Пател враћени су у Британију тек после више од недељу дана. Међутим, четири дана касније Митена је контактирала лондонска полиција. ЦТ преглед показао је да се у ковчегу његове мајке налазе и остаци друге особе.
Додатна тестирања показала су да су остаци Шобане Пател били помешани са остацима неидентификованог мушкарца. Породица је због тога морала да чека још месец дана пре него што је могла да обави кремацију.
У Британији је покренута истрага о смрти мушкарца чији су остаци пронађени у ковчегу Шобане Пател. Његов идентитет до данас није утврђен.
Према наводима форензичких стручњака, идентификацију је отежала огромна разорност несреће. Олупина авиона била је раширена на простору величине пет фудбалских терена, након што је летелица пала на смештај за студенте медицине. Тела око 90 одсто погинулих била су тешко угљенисана, а екстремна температура уништила је отиске прстију, црте лица и друге визуелне идентификаторе.
Забележен је још најмање један случај у Британији у којем је породица примила погрешне посмртне остатке. Аманда Донаги веровала је да се враћа у Британију са остацима свог сина, 39-годишњег Фионгала Гринлоу-Мика, али је касније откривено да је примила остатке 70-годишње Индијке Васубен Нарендрасин Раџ. Она и даље трага за посмртним остацима свог сина.
Адвокат Џејмс Хили-Прат, који заступа породице, навео је да су размере катастрофе свакако створиле огромне изазове, али да су транспарентност и одговорност неопходни јер породице то заслужују.
Индијска Национална управа за управљање катастрофама касније је несрећу „Ер Индије” искористила као студију случаја у новим смерницама за идентификацију жртава, објављеним у јануару 2026. године. У тим смерницама признато је да свеобухватна идентификација и управљање жртвама катастрофа до сада нису имали довољну системску пажњу.
Иако се зубни картони у свету сматрају брзим и поузданим начином идентификације, власти су у овом случају предност дале ДНК анализама. То је довело до преоптерећења форензичког лабораторијског система у близини Ахмедабада.
Индијске власти су раније тврдиле да је идентификација спроведена по утврђеним протоколима и да се са свим посмртним остацима поступало професионално и уз поштовање достојанства преминулих.
Породице жртава, међутим, и годину дана касније траже одговоре, исправну идентификацију и одговорност надлежних.
