Uspon kompanije SpaceX ponovo je pokazao ono u čemu je američki kapitalizam i dalje bez premca — sposobnost Volstrita da ogromnim novcem finansira rizik, inovacije i tehnološke gigante budućnosti.
Kompanija Ilona Maska izašla je na berzu 12. juna, uz procenjenu vrednost od oko 2,5 biliona dolara, čime je odmah postala jedan od simbola novog investicionog talasa u Americi.
Iako je ta procena višestruko veća od stvarnih prihoda kompanije, Volstrit u ovom trenutku ne gleda samo sadašnje brojke, već buduću moć — svemirsku infrastrukturu, veštačku inteligenciju, podatke, softver i kontrolu nad tehnologijama koje će oblikovati naredne decenije.
Najbolji primer te logike je potez SpaceX-a da kupi Cursor, kompaniju koja razvija softver za programiranje uz pomoć veštačke inteligencije.
Vrednost posla iznosi 60 milijardi dolara, ali nije plaćena gotovinom, već akcijama SpaceX-a. To znači da je Mask papirnu tržišnu vrednost pretvorio u stvarnu kompaniju sa brzim rastom.
Cursor se takmiči sa alatima kao što su Claude Code i Codex, a njegov rast je eksplozivan. Procenjeni godišnji prihodi kompanije porasli su sa 100 miliona na milijardu dolara tokom 2025. godine, a početkom juna dostigli su oko četiri milijarde dolara.
Takav potez postao je moguć upravo zahvaljujući izlasku SpaceX-a na berzu. Mask je tom operacijom prikupio 85,7 milijardi dolara, što je rekordan iznos.
Taj novac omogućava kompaniji da smanji dug, koji je dostigao 29 milijardi dolara, ali i da dobije ogromnu finansijsku snagu za ulazak u trku u oblasti veštačke inteligencije.
Ovo nije samo priča o Masku. Cela Silicijumska dolina okreće se Volstritu u trenutku kada su cene akcija visoke, jer kompanije žele da prikupe što više kapitala pre nego što se prozor prilike zatvori.
Google, Oracle, Anthropic, OpenAI i Meta ulaze u novi investicioni ciklus u kojem se troše desetine i stotine milijardi dolara na data centre, čipove, infrastrukturu i razvoj veštačke inteligencije.
Prema procenama, američke kompanije bi tokom 2026. godine mogle da prikupe 225 milijardi dolara samo kroz izlaske na berzu, dok bi ukupno izdavanje kapitala, uz naknadne dokapitalizacije i druge instrumente, moglo da dostigne 675 milijardi dolara.
Suština je jasna: Volstrit se vratio svojoj osnovnoj ulozi — finansiranju privrede, rasta i velikih tehnoloških rizika.
Posle godina kritika da finansijska tržišta više služe špekulaciji nego proizvodnji, američka berza sada ponovo postaje motor investicija.
Od kraja 2022. godine, kada je ChatGPT pokrenuo globalnu trku u veštačkoj inteligenciji, realne privatne investicije u Sjedinjenim Američkim Državama porasle su za 12 odsto. U istom periodu, Francuska je zabeležila gotovo simboličan rast, dok je Nemačka imala pad.
To je ključna razlika između Amerike i Evrope.
Dok Evropa često raspravlja o regulativi, rizicima i ograničenjima, Amerika preko tržišta kapitala stvara finansijsku municiju za tehnološku dominaciju.
Naravno, ovaj model nosi rizike. Visoke procene mogu dovesti do preterivanja, balona i pogrešnih investicija, kao što se u istoriji već dešavalo sa železnicama, internet kompanijama i drugim velikim tehnološkim ciklusima.
Ali američka logika je drugačija: bolje je finansirati previše i pustiti tržište da izabere pobednike, nego ostati bez industrije budućnosti.
Investitori nisu uvek oduševljeni novim dokapitalizacijama, jer one smanjuju njihov udeo i potencijalni prinos. Akcije pojedinih tehnoloških kompanija zbog toga trpe pritisak.
Ipak, sistem u celini radi ono što Amerika najbolje ume — prebacuje kapital iz starih dobitnika u nove tehnološke ratove.
Tako Nvidia, koja ostvaruje ogromne profite, može da vraća novac akcionarima, dok se kapital istovremeno sliva u kompanije koje grade veštačku inteligenciju, data centre i softver nove generacije.
Slučaj SpaceX-a zato nije samo priča o Ilonu Masku, već o strukturalnoj prednosti Amerike.
Dok drugi imaju dobre inženjere, naučnike i ideje, Sjedinjene Američke Države imaju nešto što je u globalnoj tehnološkoj trci presudno — finansijsko tržište sposobno da u jednom trenutku stvori desetine milijardi dolara za one koji obećavaju budućnost.
U tome je prava moć Volstrita: on ne finansira samo kompanije, već čitavu američku dominaciju u sledećoj industrijskoj epohi.
