Naučnici su saopštili da su uz pomoć veštačke inteligencije razvili suštinski novu vrstu vakcine, koja bi mogla da pruži zaštitu od velikog broja virusa i pomogne u sprečavanju budućih pandemija.
Tim sa Univerziteta u Kembridžu navodi da je ovo prvi put da je ključna komponenta vakcine u potpunosti dizajnirana uz pomoć veštačke inteligencije, a zatim testirana na ljudima.
Nova vakcina osmišljena je tako da deluje protiv svih koronavirusa, uključujući varijante kovida, ali i viruse koji trenutno zaražavaju životinje i koji bi u budućnosti mogli da pokrenu novu pandemiju.
Postojeće vakcine uče imuni sistem kako da prepozna i napadne infekciju. Međutim, virusi poput uzročnika kovida ili gripa brzo mutiraju i menjaju izgled, zbog čega vakcine mogu da zastare i moraju redovno da se prilagođavaju.
Profesor Džonatan Hini sa Univerziteta u Kembridžu ocenio je da su naučnici do sada često bili u zaostatku za virusima, dok je cilj novog pristupa da se potencijalne epidemije i pandemije preduhitre.
Za razliku od tradicionalnog pristupa, u kojem se vakcina pravi prema trenutno prisutnom soju virusa, istraživači su koristili poznate genetske kodove više koronavirusa, prikupljene kroz programe nadzora potencijalnih virusnih pretnji.
Te podatke analizirala je veštačka inteligencija, koja je zatim dizajnirala takozvani „super-antigen“.
Reč je o komponenti koja može da obuči imuni sistem da pruži zaštitu od čitave porodice virusa, čak i ako oni mutiraju ili ako nova zaraza pređe sa životinja na ljude.
Antigeni su ključni deo vakcine, jer upravo njih imuni sistem uči da prepozna i napadne.
Hini je istakao da je ovo prvi put da je antigen dizajniran veštačkom inteligencijom testiran na ljudima, dodajući da je tehnologija iznenadila i same istraživače.
On je naveo da se ovde radi o stvaranju vakcina koje ne štite samo od današnjih virusa, već i od onoga što bi moglo da izazove sledeću epidemiju ili bolest.
Prema njegovim rečima, to predstavlja temeljnu promenu u načinu na koji se svet priprema za pandemije.
Prva klinička ispitivanja sprovedena su na 39 osoba, pre svega radi procene bezbednosti ove vrste vakcine.
Druga studija, koja bi trebalo da obuhvati oko 200 ljudi, treba da pokaže koliko dobro vakcina obučava imuni sistem.
Prema dosadašnjim nalazima, uticaj na imuni sistem bio je skroman, ali su rezultati ipak izazvali optimizam u naučnoj zajednici.
Profesor Sol Faust sa Univerziteta u Sautemptonu, koji je učestvovao u delu ispitivanja, ocenio je da dizajn uz pomoć veštačke inteligencije ima ozbiljan potencijal i da je posebno značajan za vakcine protiv mogućih pandemija, gde se virusi stalno menjaju.
Iako je rad na vakcini protiv koronavirusa još u ranoj fazi, tim iz Kembridža već razvija i druge vakcine zasnovane na istoj tehnologiji.
U toku su istraživanja na životinjama o univerzalnoj vakcini protiv sezonskog gripa, koja ne bi morala da se prilagođava svake godine, kao i o vakcini protiv ptičijeg gripa H5N1, ukoliko bi taj virus postao ljudska pandemija.
Razmatra se i primena ove tehnologije za virusne hemoragijske groznice, među kojima su i pojedine vrste ebole.
Profesor Endi Polard, direktor Oksfordske grupe za vakcine, koji nije bio uključen u studiju, ocenio je da pristup donosi ubedljive dokaze u istraživanjima na životinjama, ali da će pravi test biti ispitivanja na ljudima.
On je naveo da se ljudski imuni sistemi razlikuju od laboratorijskih modela, jer su godinama oblikovani izloženošću različitim infekcijama.
Polard smatra da će veštačka inteligencija biti prekretnica u istraživanju vakcina, jer njeni alati mogu da pomognu u predviđanju reakcije imunog sistema i značajno ubrzaju razvoj novih rešenja.
Naučnici ocenjuju da bi ovaj pristup mogao da predstavlja veliki korak napred u stvaranju šire i dugotrajnije zaštite od virusa.
