Научници су саопштили да су уз помоћ вештачке интелигенције развили суштински нову врсту вакцине, која би могла да пружи заштиту од великог броја вируса и помогне у спречавању будућих пандемија.
Тим са Универзитета у Кембриџу наводи да је ово први пут да је кључна компонента вакцине у потпуности дизајнирана уз помоћ вештачке интелигенције, а затим тестирана на људима.
Нова вакцина осмишљена је тако да делује против свих коронавируса, укључујући варијанте ковида, али и вирусе који тренутно заражавају животиње и који би у будућности могли да покрену нову пандемију.
Постојеће вакцине уче имуни систем како да препозна и нападне инфекцију. Међутим, вируси попут узрочника ковида или грипа брзо мутирају и мењају изглед, због чега вакцине могу да застаре и морају редовно да се прилагођавају.
Професор Џонатан Хини са Универзитета у Кембриџу оценио је да су научници до сада често били у заостатку за вирусима, док је циљ новог приступа да се потенцијалне епидемије и пандемије предухитре.
За разлику од традиционалног приступа, у којем се вакцина прави према тренутно присутном соју вируса, истраживачи су користили познате генетске кодове више коронавируса, прикупљене кроз програме надзора потенцијалних вирусних претњи.
Те податке анализирала је вештачка интелигенција, која је затим дизајнирала такозвани „супер-антиген“.
Реч је о компоненти која може да обучи имуни систем да пружи заштиту од читаве породице вируса, чак и ако они мутирају или ако нова зараза пређе са животиња на људе.
Антигени су кључни део вакцине, јер управо њих имуни систем учи да препозна и нападне.
Хини је истакао да је ово први пут да је антиген дизајниран вештачком интелигенцијом тестиран на људима, додајући да је технологија изненадила и саме истраживаче.
Он је навео да се овде ради о стварању вакцина које не штите само од данашњих вируса, већ и од онога што би могло да изазове следећу епидемију или болест.
Према његовим речима, то представља темељну промену у начину на који се свет припрема за пандемије.
Прва клиничка испитивања спроведена су на 39 особа, пре свега ради процене безбедности ове врсте вакцине.
Друга студија, која би требало да обухвати око 200 људи, треба да покаже колико добро вакцина обучава имуни систем.
Према досадашњим налазима, утицај на имуни систем био је скроман, али су резултати ипак изазвали оптимизам у научној заједници.
Професор Сол Фауст са Универзитета у Саутемптону, који је учествовао у делу испитивања, оценио је да дизајн уз помоћ вештачке интелигенције има озбиљан потенцијал и да је посебно значајан за вакцине против могућих пандемија, где се вируси стално мењају.
Иако је рад на вакцини против коронавируса још у раној фази, тим из Кембриџа већ развија и друге вакцине засноване на истој технологији.
У току су истраживања на животињама о универзалној вакцини против сезонског грипа, која не би морала да се прилагођава сваке године, као и о вакцини против птичијег грипа Х5Н1, уколико би тај вирус постао људска пандемија.
Разматра се и примена ове технологије за вирусне хеморагијске грознице, међу којима су и поједине врсте еболе.
Професор Енди Полард, директор Оксфордске групе за вакцине, који није био укључен у студију, оценио је да приступ доноси убедљиве доказе у истраживањима на животињама, али да ће прави тест бити испитивања на људима.
Он је навео да се људски имуни системи разликују од лабораторијских модела, јер су годинама обликовани изложеношћу различитим инфекцијама.
Полард сматра да ће вештачка интелигенција бити прекретница у истраживању вакцина, јер њени алати могу да помогну у предвиђању реакције имуног система и значајно убрзају развој нових решења.
Научници оцењују да би овај приступ могао да представља велики корак напред у стварању шире и дуготрајније заштите од вируса.
